Papirni rat s vojnim biznisom

Više od 190 država UN obećava da će do kraja jula usvojiti novi ugovor, koji uvodi strožija pravila trgovine oružjem u svetu. Projekat Arms Trade Treaty obuhvata spremnost za oograničenja u sferi izvoza ratnog oružja. Pre nego što isporuče u inostranstvo militarističke proizvode, proizvođači moraju da saznaju neće li oni služiti za ružne ciljeve - kršenje međunarodnog i ljudskih prava. Osim toga moraju da sprečavaju bilo koje pokušaje ilegalne trgovine oružjem.

Ako govorimo u sferi oružja za masovna razaranja moguće je reći da su dogovori o uzdržavanju postignuti, obične vrste oružja svake godine uništavaju stotine ludskih života, odnosno, ima 400 hiljada žrtava godišnje. To je priznao generalni sekretar UN Ban Ki Mun prilikom otvaranja konferencije.

Pre više od 10 godina UN su pokušale da stave prepreke na putu vojnog biznisa, koji se burno razvija. Usled napora kolektivnog razuma čak je nastala odgovarajuća odluka, koju su uspešno blokirale SAD. Današnja administracija Baraka Obame je ukinula pređašnja obrazloženja: u međuvremencu su slične zabrane bile unete u američko zakonodavstvo.

Dok diplomati i pravnici diskutuju i definišu pravila, vojni koncerni i dalje masovno zasićuju tržište svojim izrađevinama za sve ukuse. O tome svedoče nedavno objavljeni podaci Međunarodnog Stokholmskog instituta istraživanja problema mira. Od 2001. godine je promet sto najvećih svetskih «kovnica naoružanja» povećan za 70 odsto. Radi informacije: jedan odsto rasta u protekloj godini doneo je biznismenima više od 400 milijardi dolara. U tom takmičenju dominiraju proizvođači iz SAD i Zapadne Evrope. Pri tome je udeo 44 prekookeanske firme 2011. godine iznosio 60 odsto globalne dobiti.

Međutim, treba da se uzme u obzir: nije uvek moguće odrediti granicu između legalne i ilegalne trgovine. Još je teže stvoriti sistem efikasne međunarodne kontrole isporuka. Nije isključeno da će na kraju budući ugovor imati sudbinu pređašnjih strogih dokumenata, koji su ostali na papiru. Međutim, naš ekspert, dopisni član RAN Aleksej Arbatov, šef Centra međunarodne bezbednosti IMEMO, ubeđen je: realni sporazum je moguć.

"I sa gledišta međunarodne bezbednosti, ako ozbiljno pokušamo da gradimo sistem globalnog upravljanja u 21. veku, to je apsolutno neophodno. Drugo je: problem je veoma složen, on će se suočavati s interesima korporacija, grupacija. Veoma je teško povući crtu ne samo između legalne i ilegalne trgovine, već između onih, koje stabilizuju i destabilizuju situaciju u nekim regionima. Postoji registar UN. Države, koje isporučuju na svetsko tržište tehniku vojne namene, moraju da se registruju. Međutim, to ne ispunjavaju svi. Ono, što se ne registruje, može da se smatra ilegalnim isporukama. To nije tako složeno.

Mnogo je složenije kontrolisati, zabraniti i primeniti sankcije. Međutim, u principu je i to moguće. Po pravilu, ilegalnom trgovinom se bave koporacije, a ne države. Protiv njih je jednostavnije usvojiti sankcije. Međutim, uvesti norme, koje bi zabranile isporuke u žarišta napetosti ili režimima pod sankcijama, koji krše ljudska prava, prava nacionalnih manjina, vrše agresiju protiv susednih državva – to je veoma složeni problem. Međutim, ako postoji dobra volja, moguće je postepeno kretanje ka tom cilju."

Ipak je najsloženije smanjenje proivzodnje, a pored toga i izvoz naoružanja. Ispašće ono isto, što je sa nuklearnim oružjem. Svi će se pozivati na SAD i Rusiju, tražeći da se prvo one razoružaju jednostrano. Ostali članovi nuklearnog kluba će im se kasnije priključiti. Dok se cenjka, nastaje nova nevolja: današnji krupni uvoznici će se sutra sami pretvoriti u proizvođače i izvoznike. Onda će se vrteška smrti okretati još brže.