Ruski pogled: Rukovanje Tadića i Tačija – sramota za celu Evropu

 Moskva – Mnogi korisnici Interneta mogli su nedavno da vide fotografiju na kojoj se bivši predsednik Srbije Boris Tadić rukuje sa Hašimom Tačijem, koji je poznatiji kao bivši lider terorističke OVK i umešan u ilegalnu trgovinu ljudskim organima.

Kroacija samit u Dubrovniku kojem su prisustvovali Tadić i Tači, srbska strana zvanično je bojkotovala. Upravo iz razloga učešća fukcionera nelegalnih šiptarskih struktura u njemu. Inicijator bojkota bio je budući premijer Srbije Ivica Dačić. Situaciju komenariše magistar istorije, naučni saradnik Instituta za slavistiku RAN, Mihail Jambajev:

Stegnuti ruku čoveku čije su ruke do lakata u krvi, to je sramota ne samo za Srbiju, već i za čitavu Evropu. I to, primetite, priznaju ne samo nacionalistički raspoloženi Srbi, već i tako rafinirana dama kao Karla del Ponte, koja direktno optužuje Tačija za umešanost u uzimanje organa od još živih Srba. Zato rukovati se sa njim stoji iza granice dobra i zla.

Tema NATO-a takođe je razmatrana na hrvatskom samitu u Dubrovniku. Vrlo je indikativna izjava generalnog sekretara NATO-a Andreasa fon Rasmusena da je alijansa odigrala pozitivnu ulogu u stabilizaciji situacije na Balkanu. Po ubeđenju Rasmusena, kako bi se očuvao mir u regionu, bilo je potrebno sidro, i takvo sidro je bio upravo NATO.

Rasmusen je čovek sa nepomućenom svešću. Ono o čemu neki NATO bezveznjak misli, ali prećutkuje, Rasmusen govori otvoreno. Takve ljude postavljaju na takve dužnosti upravo zato da bi oni izjavljivali stvari koje prvo nekog šokiraju, zatim se pretvaraju u normu. Velika stvar, Tači je bio umešan u trgovinu organima, ali sada moramo da uspostavljamo veze sa kosovskom vlašću! To je informaciono pikiranje koje probija nekakve tabue i svesti. Rasmusen, osmehujući se, naziva teroriste, prave krvave ubice, albanskim borcima za slobodu. I istovremeno on nema ni kapi saosećanja za realne srpske žrtve, ubijene starce, žene i decu, o kojima Rasmusen ne želi ni reč da kaže. Tako se i dešava preformatiranje informacionog polja.

Za vreme hrvatskog samita u Dubrovniku čilo se još mnogo drugih zanimljivih izjava. Na primer, evo jedne koja je izletela iz usta premijera Hrvatske Zorana Milanovića. On je rekao da treba da se obrati posebnu pažnja na to da država postane država svih građana koji u njoj žive. Mihail Jambajev smatra da se sa tim može sporiti:

Pre svega, ovaj gospodin treba da okrene reči prema Bosni i Hercegovini. Zna se da u Sarajevu Srba i Hrvata praktično nije ostalo, sve sami muslimani. Isto je i u Hrvatskoj. Oni Srbi koji su tamo još preostali, često se podvrgavaju prećutnom nasilju, prelaze u Srbiju. Može se još jednom pokušati da se Republiak Srbska ujedini sa muslimanskim okrvavljenim baojnetom. Ali plašim se da ovog puta ništa neće uspeti. Srbski duh u Republici Srbskoj je prejak da bi mogla da se uguši ova formacija. Zato što oni imaju određenu podršku Beograda. Pri tome ne samo informacionu i moralnu, već i tehničku i vojnu.

I još jedna karakteristička izjava istog tog Zorana Milanovića. Prema rečima hrvatskog premijera, potreban je nastavak dijaloga za sve države i sve zemlje treba da budu sigurne da će se njihov glas čuti. Zašto tada Srbi na okupiranim teritorijama ne mogu da budu saslušani, a Albanci mogu?

Zato što je to politika dvostrukih standarda. On može da izjavljuje sve što hoće, sve što mu kažu, što mu napišu. Jer politika se pravi takvim gestovima kao što je to isto rukovanje Tadića i Tačija. Ili nekim rečima istog tog Rasmusena, izrečenim juče ili prekjuče. Evo u čemu je suština dešavanja, a ne u tome šta je neko negde glasno izjavio.

Bilo je to mišljenje magistra istorije, naučnog saradnika Instituta za Slavistiku RAN Mihaila Jambajeva.