U vazduhu zamirisao gas

Ono što svi nagađaju, ali što nije bilo zvanično potvrđeno, sada je realnost sa kojom će zapad i sirijski susedi morati da se pomire. Damask je prvi put zvanično priznao – zemlja poseduje arsenal hemijskog oružja. I sudeći po svemu, prilično velik i raspoređen po raznim bazama. Džihad Mikdisi, zvanični predstavnik Ministarstva inostranih poslova Sirije dao je oštru izjavu: Mi ćemo koristiti hemijsko oružje u slučaju agresije spolja. Mirni karakter izjave ne treba da uvodi u zabludu. Adresat poruke i njen smisao prilično su očigledni, ukazuje Igor Korotčensko, glavni urednik lista Nacionalna odbrana.

- Očigledno je da se vlada Sirije ozbiljno pribojava spoljne vojne intervencije pre svega od strane Zapada. I pribegavši sličnim pretnjama, sirijska vlada je uputila poruku zemljama NATO-a o tome da se ne mešaju u unutarsirijske događaje. Malo je verovatno da bi Srija primenila hemijsko oružje, zato što je to varvarsko sredstvo vođenja rata i sasvim je nedopustivo za korišćenje, čak u slučaju odbijanja agresije.Pozadina za izjavu sirijske administracije ne može se nazvati drugačije do negativnom. SAD posle neuspešnog glasanja u SB UN, kada su Rusija i Kina blokirale oštru varijantu rezolucije o Siriji, ne kriju da su spremne da deluju mimo UN. Liga arapskih država otvoreno je pozvala Bašara Asada da da ostavku, predavši vlast prelaznoj vladi. Asadu je čak snishodljivo obećala pomoć i osiguranje bezbednosti njegovoj porodici.

Ekspert Instituta za međunarodnu ekonomiju i odnose Viktor Nadein-Rajevski ističe da izjava Sirijaca o spremnosti da primene hemijsko oružje protiv intervenata može da odigra na ruku Zapadu i pobunjenicima. Pojavljuje se povod da se deluje u preventivne svrhe.

- Ako su već postavili sebi zadatak da primene vojnu silu, potreban je samo povod. Da, vodi se građanski rat, ali on se vodi ne samo u toj zemlji. On se vodio i u drugim zemljama. U Jemenu on takođe traje i to prilično ozbiljno. Ali Jemen je američki saveznik, tako se ne sme delovati kao što se može delovati u Siriji. Ovde se jasno vidi diferencirani prilaz svim problemima regiona – zemlje dele na saveznike i protivnike.

Problem je u tome što je nemoguće shvatiti koliko hemijskog oružja ima sirijska armija i kakve su to supstance. Damask se nije pridružio Konvenciji o zabrani hemijskog oružja, arsenale nisu proveravali međunarodni inspektori. Postoji pretpostavka da su se rezerve pravile počev od 70-ih godina. Američka obaveštajna služba, po podacima medija, irazčunala je oko desetak sladišta sa otrovnim supstancama. Ali najvažnije je što sada niko ne daje garancije njihove pouzdanosti. Generali dezerteri već postoje, i ko zna nisu li oni već izneli tajne teroristima Al-Kaide koji ratuju na strani pobunjenika.