Crne tačke u kanjonu Drine

Poslednjih godina sve su učestalije teške saobraćajne nesreće na deonici Višegrad – Ustiprača sa smrtno stradalim putnicima i velikom materijalnom štetom.Magistralni putni pravac E-5, na deonici Višegrad – Ustiprača, u kanjonu reke Drine izgrađen je krajem 1989. godine, uporedo sa gradnjom Hidroelektrane „Višegrad”. I mada se radi o relativno modernoj saobraćajnici graditelji su, ipak, napravili nekoliko propusta na kojima se, po pravilu, ponavljaju teške saobraćajne nezgode sa tragičnim posledicama.
Definitivno najopasniji deo ovog puta je izlaz iz tunela Ljučevo, gde iz neobjašnjivih razloga nekih dvadesetak metara nije postavljena zaštitna ograda, koja bi sprečila vozila da se survaju niz stenovitu liticu duboku pedesetak metara. I baš na tom mestu, iz pravca Višegrada prema Ustiprači, kroz ovaj svojevrsni levak za nepunu godinu dana survala su se dva putnička vozila, jedno iz Goražda, drugo nedavno iz Novog Pazara, a bilans te dve teške saobraćajne nesreće bilo je petoro poginulih putnika.

Kao i na svim ostalim, i na ovom putnom pravcu Javno preduzeće „Putevi Republike Srpske” održavaju saobraćajnu signalizaciju.

Predstavnici ovog preduzeća na području Gornjedrinske regije kažu da su njihove obaveze i ovlašćena ograničena samo na to da menjaju oštećene znakove ili postavljaju nove tamo gde su pokradeni ili uništeni.

Dakle, po tom pravilu nejasan je put kako i na koji način, na uočenim crnim tačkama kakva je izlaz iz tunela Ljučevo, konačno već jednom postaviti dvadesetak metara zaštitne ograde od koje zasigurno zavisi veća bezbednost ovog puta i životi putnika.

Za sada su na ovom mestu, nakon poslednje tragične nesreće u kojoj su smrtno stradala tri Novopazarca, postavljene tri gomile zemlje!

No, da li je to dovoljno i apsolutno bezbedno i nije li bolje da i „Putevi Republike Srpske” prekrše svoja pravila i konačno postave zaštitnu ogradu ispred ambisa prema Drini.

Poslednjih godina svedoci smo sve učestalijih teških saobraćajnih nesreća sa smrtno stradalim putnicima i velikom materijalnom štetom. Šta učiniti da se pojačaju mere obezbeđenja, posebno kada se na istom mestu dogode teške saobraćajne nesreće u razmaku od samo nekoliko meseci.

I još nešto vrlo bitno. Ovaj magistralni putni pravac je u relativno dobrom stanju, ali je projektovan za maksimalne brzine koje ne prelaze 80 kilometara na sat. Nepobitna je činjenica da to veliki broj vozača ne poštuje, čime dodatno ugrožavaju bezbednost svih učesnika u saobraćaju.