Zapad vrši pritisak na Siriju vojnom vežbom

Vojska vlade je zauzela centralne rejone „severne prestonice“ Sirije, Alepa, i čisti ga od pobunjenika. Operacija može trajati više dana imajući u vidu lavirinte uskih ulica drevnih kvartala i veliku zbijenost zgrada. Stručnjaci smatraju da se na ovom glavnom frontu međusirijskog sukoba zapaža preokret – balans snaga je konačno prevagnuo na stranu vladine vojske.

Mnogi posmatrači navode da će ishod bitke u Alepu u mnogome odlučiti ko će izaći kao pobednik u sirijskom konfliktu. Ovakvog mišljenja se pridržava sirijski politikolog Taleb Ibrahim:

- Ovakve izjave su prilično tačne u celini. U Alepu su pobunjenici i oni koji stoje iza njih okupili prilično jaku grupaciju. U njenom sastavu su najamnici iz različitih zemalja i predstavnici inostranih specijalnih službi. Pre svega iz Turske, Katara, Saudovske Arabije i SAD. Po nekim podacima broj pobunjenika koji se nalaze u sukobu sa sirijskom vojskom je dostigao 15 hiljada ljudi. I to ne računajući one koji su im se pridružili nakon bekstva iz Džebel-ez-Zavija, Hame, predgrađa Damaska i drugih mesta. Zato se može reći da je u Alepu započeo odlučujući boj koji treba da odredi pobednika.

Međutim, u odlučujuću bitku za Siriju izgleda da prelaze i njeni inostrani prijatelji i neprijatelji. Iran je održao međunarodne konsultacije u vezi sa Sirijom u Teheranu u kojima su učestvovali predstavnici 20 zemalja. On je očigledno ljut zbog toga što je po nagovoru Zapada njegov resurs za političko regulisanje sirijske krize ostao neupotrebljen. Nakon konsultativnog sastanka Iran je objavio da je spreman da organizuje sastanak delegacija sirijske vlade i opozicije.

Inicijativa se očigledno odvijala u pravcu nedavne međunarodne konferencije u Ženevi. Na njoj su se stalni članovi Saveta bezbednosti UN, niz evropskih i arapskih zemalja dogovorili da iskoriste svoj uticaj na obe strane sirijskog konflikta kako bi ih posadili za pregovarački sto. Iran u Ženevu nije pozvan – protiv su bile SAD. Međutim, Teheran je po svemu sudeći, spreman da svoj diplomatski napad nastavi 14. avgusta. Ovog dana će u Meki biti održan vanredni islamski samit. Teheran je pozvao partnere da iskoriste ovakvu mogućnost kako bi pomogli Sirijcima da postignu međusobno razumevanje i da pristupe nacionalnom dijalogu.

Međutim, čini se da otprilike u isto vreme u blizini obala Sirije – u istočnom Sredozemnom moru – može početi vojno-pomorska vežba Velike Britanije i Francuske. One će angažovati moćne grupacije svojih RM za vežbanje desantnih operacija s iskrcavanjem na obalu potencijalnog protivnika. Između ostalog, iskrcavanje desanta je planirano na obalu italijanskog ostrva Sardinija, u Albaniji, Turskoj i na Kipar.

Očigledno je da se radi o novom vojno-političkom pritisku na Siriju. Pre godinu dana Zapad je ovakvu aktivnost preduzeo na Sredozemnom moru u blizini libijske obale. Pritom se i tada i sad vojna obuka objašnjavala i objašnjava potrebom da se vrši evakuacija Evropljana iz regiona. Ne zna se koliko će vremena trajati. A to znači da Velika Britanija i Francuska rezervišu za sebe mogućnost da regulišu vreme boravka svojih brodova pokraj obale Sirije u zavisnosti od situacije u ovoj zemlji.

Između ostalog, od toga kako se budu razvijali njeni odnosi s Turskom – članicom NATO. A oni su iz dana u dan sve više užareni. U četvrtak je MIP Turske optužio predsednika Bašara Asada za snabdevanje oružjem separatističke Kurdske radničke stranke. Njene pristalice vode partizansku borbu protiv turske vlade, između ostalog, sa teritorije Iraka. U Ankari se plaše da će Sirija postati novi front za borbu Kurda za osnivanje jedinstvenog Kurdistana. Ankara je locirala tenkove blizu granice sa Sirijom. Još uvek se ne puca, ali Turska ima veliko iskustvo u sprovođenju transgraničnih operacija protiv Kurda u pravcu Iraka. Ako polemika sa Sirijom u vezi s ovim pitanjem bude zaoštrena, nije isključeno da ovo iskustvo može dobro doći. Tim pre što će se u moru opet nalaziti jedinice RM partnera iz NATO – Francuske i Velike Britanije.