SAD zapretile Siriji uvođenjem zone zabrane letova

Sirijska opozicija traži uvođenje zone zabranjenih letova na granici sa Jordanom i Turskom. Ovo je zapadnim medijima izjavio šef Sirijskog nacionalnog saveta Abdelbaset Sida. Pre toga je Vašington najavio mogućnost uvođenja zone zabranjenih letova nad Sirijom.

Američki državni sekretar Hilari Klinton tokom posete Istanbulu prošle subote uvođenje zone zabranjenih letova nazvala je jednom od mera pomoći opoziciji. Tokom prošle godine uvođenje zabranjene zone nad Libijom dovelo je do ozbiljnog ograničenja primene artiljerije i avijacije, koje su bile pod kontrolom Moamera Gadafija, protiv pobunjenika. U međuvremenu Francuska i Velika Britanija, a zatim i Nato koristili su se time za učešće u vojnom konfliktu. To je u krajnjem rezultatu dovelo do svrgavanja libijske vlasti. Nešto slično moglo bi da se ponovi i u Siriji, smatra stručnjak Ruskog insituta za strateške studije Aždar Kurtov:

- Naravno, nameće se analogija između odluke o uvođenju zabrane letova nad Libijom i odgovarajućih američkih predloga u odnosu na Siriju. Međutim, reč je, ipak o predlozima, a ne o odlukama. Odluku o uvođenju zone zabranjenih letova nad Libijom doneo je Savet bezbednosti. Ovo telo još uvek zadržava mogućnost primene izbalansiranih rešenja, međutim SAD mogu da krenu radikalnijim putem – da pokušaju da uvedu zonu zabranjenih letova mimo odluka Saveta bezbdnosti. Naravno, da zona zabranjenih letova u ovom slučaju ne samo da će pomoći kopnenoj agresiji, nego se posmatra u vezi sa vojnim akcijama u koje je uključena teška oprema, na granicama - kako severnoj tursko- sirijskoj, tako i na južnoj, sirijsko- jordanskoj.

Na sirijsko-jordanskoj granici došlo je do sukoba među vojnicima dve zemlje. Uključeno je oklopno naoružanje. O žrtvama nema informacija, ipak očigledno je da se sirijski konflikt širi na Jordan. Osim toga incident se dogodio baš u pograničnom delu, u kome Sirijci beže u susednu zemlju, spašavajući se od rata. Prema preliminarnim podacima, u Jordanu se nalazi već 150 hiljada sirijskih izbeglica. Ipak, očevici tvrde da su unakrsnu vatru otpočeli baš sirijski vojnici, kada je još jedna grupa izbeglica pokušala da pređe granicu.

Jordan još uvek ima umereniju poziciju u sirijskom konfliktu, nego recimo susedna Turska ili niz zemalja Persijskog zaliva. Pogoršanje odnosa Amana i Damaska, očigledno, odraziće se pre svega na sirijske izbeglice. A takođe daće povoda Zapadu, Ankari, Er-Rijadu i drugim pristalicama svrgavanja Bašara Asada za dodatne argumente u korist pooštravanja mera.

Dramatični događaji u Siriji, pogodili su, možda, najviše Liban. On je čvrstim vezama istorijski vezan sa Sirijom. Evo šta je Glasu Rusije izjavio bivši predsednik Libana Emil Lahud:

- Kriza u Siriji traje godinu i po dana, ali vlada i dalje drži vlast. Ovo govori o tome da nju podržava veliki deo naroda. Ako bi Sirijci stvarno hteli drugog predsednika, to bi se odavno dogodilo. Opozicionarima pomažu i oružjem i najnovijim tehnologijama, na njihovoj strani su zapadni i deo arapskih medija, ali sve je to uzalud. Razlog je to što mnogi Sirijci podržavaju svog predsednika. Ako padne sirijska vlada, zemlja će biti rasparčana, u regionu, u Libanu posebno, nastaće haos.

Imenovanje novog specijalnog predstavnika UN i Lige arapskih zemalja na mesto Kofija Anana, koji je dao ostavku, očigledno bi moglo da spreči dalju eskalaciju krize u Siriji. Potraga za njegovim naslednikom očigledno se odlaže, očigledno ne bez učešća onih snaga koje su se još za vreme Kofija Anana zalagale za ukidanje te pozicije. Kao i za minimiziranje uloge posmatračke misije UN. A ovo na svoj način inspiriše pristalice uvođenja zone zabranjenih letova na granici sa Sirijom da pređu sa reči na dela.