Evropska unija bez Velike Britanije, evrozona bez Grčke

Velika Britanija može da se povuče iz Evropske unije. Ovu, čini se, neverovatnu pretpostavku, izneo je bivši premijer Ujedinjenog Kraljevstva Toni Bler. Po njegovom mišljenju, na izlazak iz članstva u EU Veliku Britaniju može da prisili opipljiva neravnoteža moći u regionu. Osim toga, državljani britanskog kraljevstva većinom podržavaju izlazak zemlje iz Evropske unije.

U stvari, Ujedinjeno Kraljevstvo je već na granici napuštanja EU. Prema podacima najnovijih istraživanja, samo 35% ispitanika podržava članstvo svoje zemlje u EU. Britanski parlament je ove godine već pokrenuo inicijativu za referendum po tom pitanju, ali aktuelni premijer Dejvid Kameron uspeo je da odloži referendum na neodređeno vreme. Međutim Toni Bler strahuje da do glasanja, pre ili kasnije, neće doći.

Posebno u svetlu političkih promena unutar EU. Bivši lider Laburističke partije uveren je da Brisel svake godine igra sve goru ulogu u Evropi i to može da protivreči demokratskim prinicipima i nacionalnim interesima pojedinačnih zemalja EU, uključujući i Veliku Britaniju. Međutim, po rečima direktora analitičkog sektora investicione kompanije Vektor Sekjuritiz Aleksandre Lozove, Blerove strepnje, pre svega su neosnovane.

Moguće da se Toni Bler plaši, da zbog pooštravanja fiskalne politike u evrozoni, slabije članice evrozone gube suverenitet. Možda, on misli, da će se takva tendencija proširiti na celu EU. Ali ipak na to ništa ne ukazuje.

Međutim, prema mišljenju predsednika Nadzornog odbora ruske banke VTB Sergeja Dubinina, Britance najviše uznemirava to što Brisel pokušava da nametne Londonu svoja pravila u finansijskoj sferi.

- Smatram da je za Ujedinjeno Kraljevstvo korisno članstvo u EU, ali britanske vlasti teže da odbrane pre svega svoje pozicije vodećeg globalnog finansijskog centra. I pokušaji upada na taj teren za njih su vrlo bolni.

U samoj EU izjava Tonija Blera nije komentarisana. Za evrofunkcionere, po svoj prilici, sada ima dovoljno problema u rešavanju ekonomske sitaucije u evrozoni. Međutim nije sve tako jednostavno. U krajnjem slučaju u poslovnom svetu ponovo su krenula nagađanja o tome da se u Briselu punom parom vrše pripreme za izlazak jedne od problematičnih zemalja, Grčke, iz evrozone. Sami Grci namaju nameru da u svojim novčanicima menjaju valutu, umesto evra, ponovo drahmu.

Međutim po tom pitanju, sasvim je moguće da mišljenje Atine niko neće tražiti. Ovih dana bivši šef Evropske centralne banke Otmar Ising, dao je na znanje, da neke zemlje mogu biti nasilno praktično isterane iz zone jedinstvene evropske valute. Do sada se smatralo da napustiti evrozonu zemlja može samo po sopstvenoj želji. Usput, takva želja, po mišljenju niza stručnjaka, može da se pojavi, ma kako to čudno bilo, kdo Nemačke. Analitičari smatraju da ekonomski najjača zemlja u Evropi može da se na to odluči iz razloga materijalne koristi.

Nemačka je još glavni zajmodavac problematičnih zemalja evrozone, ona više od svih plaća za krizu. Osim toga ankete pokazuju da oko 40 % Nemaca glasa za ukidanje evra i povratak na marku. Međutim, većina stručnjaka smatra takav scenario malo verovatnim, jer baš zbog monetarne unije ekonimija Nemačke je najjača u evrozoni. Komentariše Aleksandra Lozova.

- Ekonomska moć i snaga Nemačke za poslednjih deset godina izazvana je uvođenjem jedinstvene valute, tj Nemačka je od slobodnog tržišta rada i od slobodnog tržišta prometa robe unutar evrozone - dobila više od svih. Zato bi verzija izlaska Nemačke iz evrozone, u suštini značila raspad evrozone, pa verovatnoću takvog ishoda, smatram nerealnom.

Kako god da se razvija sitaucija u Evropi, među vodećim stručnjacima vlada mišljenje da će finansijska kriza u regionu svakako doneti promene i u sastavu članica evrozone i u strukturu EU u celini. Da li će Velika Britanija da ostane u EU, a Nemačka sa Grčkom u evrozoni – pokazaće vreme.