Patrijarh Kiril: Nastupilo je vreme da oprostimo jedni drugima

Poglavar Ruske Pravoslavne Crkve je pozvao narode Rusije i Poljske da oproste jedni drugima. Ovih dana on se nalazi u Varšavi u zvaničnoj poseti. Bez obzira na to što je u Republiku patrijarh Kiril doputovao na poziv mitropolita Save – poglavara Poljske Pravoslavne Crkve, ovaj dolazak je izazvao veliko uzbuđenje kako u katoličkim, tako i u političkim krugovima zemlje.

Patrijarh Kiril je na varšavskom aerodromu dočekan vojnom paradom. Osim predstavnika Poljske Pravoslavne Crkve kod avionskih stepenica mogli su se videti i katolički klir i ugledni političari zemlje. U Poljskoj je ova poseta izazvala burnu polemiku u društvenim krugovima. Neki je smatraju političkom. Neki su sigurni da je ona u većoj meri duhovna, pošto će biti reči o glavnim postulatima jevanđeljskog učenja hrišćana – pomirenju, oproštaju. Međutim, vernicima, koji se ne upuštaju u detalje, jednostavno je drago da bar iz daljine vide poglavara jedne od najmnogobrojnijih pravoslavnih crkava. U sabornoj crkvi Svete Marije Magdaline na stotine ljudi najrazličitijih uzrasta i veroispovesti je došlo da čuje poglavara. Reči moskovskog gosta pažljivo se slušaju. U suštini, sad se rešava naša istorija i za nas je to veoma važno, ističe parohijanka ovog pravoslavnog hrama, Varšavljanka Ana Krajevska:

- Istorija odnosa naših naroda je veoma teška. I danas se mnogi ljudi sećaju svih poteškoća koje su postojale između naših naroda i pre Drugog svetskog rata i posle njega. Lično za mene je to izvestan simbol početka novih odnosa. Međutim, glavno je da se mnogo toga promeni ne samo na papiru, već i u glavama ljudi.

„Nastupilo je vreme da se zaborave sve uvrede i da oprostimo jedni drugima“ – upravo ove reči je patrijarh Kiril izgovorio na susretu s predsednikom Republike Bronislavom Komorovskim:

- Za narode Rusije i Poljske je veoma važno da budu zajedno sad, kad se tradicionalne vrednosti s kojima je povezan naš hrišćanski identitet, nalaze u opasnosti. U pitanje se dovode moralne norme koje su od davnina doprinosile učvršćivanju ljudskog zajedničkog života. Podkopavaju se tradicionalne predstave o porodici, otvoreno se propagira grešan život. Ovo ne može ostaviti ravnodušnima sve one koji se nazivaju hrišćanima. Danas treba udruživati napore i okupljati snage da bi se zajednički svedočilo o istini Božijoj. I pred ovim velikim zadatkom treba da se povuku u prošlost i da odu iz našeg današnjeg života one uvrede i razočarenja koje smo nasledili iz ove prošlosti.

Sa svoje strane, Bronislav Komorovski je odgovorio da smo dužni da idemo putu ujedinjenja zajedno, pošto to neće dovesti do dobra samo među narodima i među zemljama, već i do dobrobiti sveta koji je danas toliko razjedinjen da mu je potreban tako istaknut primer međusobnog opraštanja i izgradnje čvrstog bratstva:

- Istorija je već više puta dokazala da je da bi komunikacija bila stalna potrebno da ima jake i duboke korene. Put ka pomirenju je pre svega opštenje koje se zasniva na tako fundamentalnim vrednostima kao što su sloboda i odgovornost, ljubav prema bližnjem i opraštanje. Upravo to nas može stalno i sigurno voditi ka zajedničkoj budućnosti. Za hrišćanske crkve je briga o moralnim temeljima čovečanstva veoma važan zadatak. Samo su oni u stanju da dirnu čovekovu savest, da ga usmere na razumevanje bližnjeg, njegovih patnji i potreba. Siguran sam da crkve danas mogu da upale onu svetiljku koja će osvetljavati put pomirenja među narodima i društvima.

S rečima poljskog predsednika ne slažu se samo pravoslavne zemlje, već i predstavnici Rimokatoličke crkve. Posetu patrijarha Kirila oni ocenjuju mnogo dublje. „Za mene je danas nastupilo pravo proleće u odnosima između Ruske Pravoslavne Crkve i Vatikana,“ – priznaje katolička monahinja Tereza-Ana:

- Veoma sam oduševljena ovim dolaskom. Čim je patrijarh Kiril tek bio izabran za poglavara Ruske Crkve shvatila sam da će se vrlo i odnosi između crkava promeniti nabolje. A upravo to nam je svima nekada zapovedio Isus Hristos - da budemo u jedinstvu i međusobnom razumevanju. To nam je uvek govorio i rimski papa Jovan Pavle Drugi. Jer, mi smo dva plućna krila jednog organizma i teško nam je da živimo jedni bez drugih.

„Vidim da su Rusija i Ruska Crkva spremne da nas bliže upoznaju i sigurna sam da će i naš narod uložiti sve napore kako bismo na kraju postali, ako ne jedna porodica, onda jako dobri susedi,“ – kaže žena u zaključku.