Upošljavanjem namenske industrije pokreće se cela privreda zemlje

Kada ljudi uporede današnje izuzetno loše stanje u privredi i sve gori životni standard sa situacijom u nekadašnjoj Jugoslaviji, svi se sa čežnjom sećaju pravog ekonomskog blagostanja koje je postojalo u prošlosti. Svi sredovečni ljudi se još uvek veoma dobro sećaju da se tada do posla dolazilo neuporedivo lakše, plate su bile pozamašne, mnogi su uspeli da sagrade kuće i vikendice, školovanje i lečenje je zaista bilo besplatno, a ogroman broj građana je mogao da si svake godine bez problema priušti i letovanje na moru. Tako je, po ocenama najvećeg broja ljudi, izgledala ekonomska situacija u bivšoj državi.

Ali postavlja se pitanje – šta je bio preduslov takvog relativnog blagostanja? Zbog čega se onda živelo toliko bolje nego danas?

Svakako da je bilo više razloga za tadašnji ekonomski rast, ali jedan je naročito važan. A to je bila – vrlo razvijena vojna industrija u Jugoslaviji. Da podsetimo, preko pola celokupnog izvoza Jugoslavije su činili proizvodi i usluge namenske industrije, i to u iznosu od nekoliko milijardi dolara godišnje. Bivša država je izvozila naoružanje, vojnu opremu i vojni inženjering, a od toga je ostvarivala veće prihode nego od veoma uspešnog turizma.

Međutim, najvažnija od svega je činjenica da razvijena vojna industrija ima ogroman pozitivan uticaj i na sve ostale grane industrije u zemlji. Na primer, u vreme Jugoslavije, samo u projektovanje i proizvodnju tenka M-84 bilo je uključeno čak više od 300 raznih fabrika širom države. Osim toga, nove tehnologije iz namenske industrije se zatim uspešno primenjuju i u celom nizu drugih industrija.

Drugim rečima, namenska industrija ima dobre izglede da u budućnosti postane motor koji bi povukao celokupnu privredu zemlje napred, a da je to sasvim moguće, pokazuju primeri mnogih zemalja u svetu koje su uspele da se ekonomski razviju upravo zahvaljujući vojnoj industriji. A kada se oživi vojno-industrijski kompleks i značajno poveća izvoz domaćih proizvoda i usluga, prirodno je da se poveća zaposlenost i životni standard. Inače, trenutno u Srbiji u sedam fabrika namenske industrije radi manje od 10.000 ljudi.

Prvi potpredsednik srpske vlade je nedavno posetio Rusku Federaciju i pritom je najavio izgradnju jedne fabrike složenih borbenih sistema u Srbiji do kraja ove godine. Tom prilikom je rekao i da će Rusija pomoći u plasmanu proizvoda srpske namenske industrije, pa stoga recimo i nekoliko reči o stanju te industrije u samoj Rusiji.

Dakle, Rusija je drugi najveći izvoznik oružja na svetu, i njen izvoz stabilno raste. Prošle godine je izvezla oružja i vojne tehnike u vrednosti od preko 12 milijardi dolara, a ove 2012. se očekuje da će ta cifra iznositi 13,5 milijardi dolara, što čini približno 20% ukupne svetske prodaje oružja. Inače, Rusija ima u vojnoj industriji zaposleno oko 3 miliona ljudi.

Potpredsednik vlade je nakon razgovora u Moskvi izjavio da će pozitivne efekte saradnje dveju država osetiti svi građani Srbije kroz razvoj srpske industrije, te da će angažovanjem namenske industrije biti zaposlen veći broj ljudi.

Takođe, planirano je i da se predsednici naše dve države uskoro sastanu u ruskoj letnjoj prestonici Sočiju, gde bi trebalo da potvrde dogovorene planove o saradnji u toj oblasti.

Ako se za trenutak vratimo na početak ove priče, i ako se podsetimo da je jedan od glavnih temelja nekadašnjeg relativno visokog životnog standarda u Jugoslaviji bio ostvaren upravo na račun razvijene namenske industrije, onda nam to daje povoda da očekujemo, u ekonomskom smislu reči, povratak u dobra stara vremena.

Ratko paić,