London 2012: paralimpijski proboj Rusa

U Londonu su završene Paralimpijske igre 2012. Prvi put ruska reprezentacija se popela na drugo mesto u ekipnom plasmanu: 36 zlatnih medalja, 38 srebrnih, 28 bronzanih. Na prvom mestu su se našli Kinezi – 95 zlatnih. Volja za pobedom je upravo ono što treba učiti od paraolimpijaca.

Bukvalo nekoliko sati pre ceremonije zatvaranja Rusi su postali šampioni u fudbalu u invalidskim kolicima. Ni jedan meč nisu izgubili. Praktično svako zlato Rusa je novi rekord. Tako je plivačica Oksana Savčenko pobedila na svih pet distanci i postavila 4 svetska rekorda. A laki atletičar Aleksej Ašapatov je obnovio svetski rekord u bacanju diska i paralempijski – u bacanju kladiva među sportistima u kolicima. Odlično su nastupili timovi streličara, osvojili smo srebro u štafeti. Ove pobede niko nije očekivao i zbog toga one postaju još vrednije, govori generalni sekretar Pralimpijskog komiteta Rusije Mihail Terentjev.

- Pobede u streljaštvu, muške i ženske reprezentacije u lakoj atletici i štafeti bile su neočekivane za sve. I ukupni plasman od 102 medalje govori o tome da je ruska paralimpijska reprezentacija izbila na kvalitativno novi nivo, koji će biti teško zadržati i koji predviđa dodatnu odgovornost. I za Paralimpijski komitet, i za ministarstvo sporta i za društvo.

Konkurencija na Paralimpijskim igrama svake godine postaje sve oštrija. Sport je sport. Ovde svako teži ka pobedi. Tako se ruska reprezentacija u mačevanju našla tek na petom mestu. Sa jedne strane, to je poraz, sa druge pobeda. Jer dospeti na Igre, proći kvalifikacije, za sportiste u kolikcima bilo je vrlo teško. Predsednik Federacije paralimpijskog mačevanja Jelena Belkina ističe da su vlasti Londona učinile sve da ništa ne odvuče reprezentaciju od nastupa.

- Što se tiče Olimpijskog sela, sve je vrlo komforno, udobno. Sobe su bile male, ali ipak bile su promišljene za invalide u kolicima. Sve je bilo dostupno. Čak su sportistima proveravali zube i pravili naočare. Hvala Bogu, prošlo je bez ikakvih povreda. Mi smo odlično bili pripremljeni, svoj osnovni zadatak da prođemo kvalifikacije, ispunili smo. Zatim su sportisti odlično mačevali.

Svaki nastup za paralimpijce je kao bitka sa samim sobom. Važno je ne samo pobediti suparnika, već i dokazati svima da invalidnost nije presuda. A kada su tribine stadiona prepune, sportista dobija dodatni stimulans za pobedu, uveren je Mihail Terentjev.

- Zvahvalni smo i Britaniji, koja je stvorila sve uslove za tako uspešne Igre. I sve je odbradovalo to što su svakog dana bile pune tribine stadiona. Bio je otvoren televizijski kanal na kojem su danonoćno govorili šta je to paralimpijski pokret. A na Trafalgarskom trgu bio je postavljen ogroman monitor i ovaj trg je uveče bio u potpunosti pun, ljudi su navijali za paralimpijce. To je prosto veličanstveno.

Na Igrama u Londonu paralimpijci su osvojili dva puta više zlatnih medalja, nego u Pekingu. Predstoje četiri godine za pripremu za takmičenja u Rio-de-Ženejru. Za to vreme sportistima je potrebno ne prosto da se pripreme za pobedu, već da svim silama odbrne titulu jedne od najjačih paralimpijskih reprezentaciaj sveta.