Moskovski Dom muzike: deset godina kao po notama

Moskovski međunarodni Dom muzike otvorio je desetu, jubilarnu sezonu istupanjima svetski poznatog pevača Dmitrija Horostovskog.

Zlatni bariton Rusije izabrao je za koncert jedno od najdramatičnijih dela Dmitrija Šostakovača – Sonete Mikelanđela Buonarotija. Kompozitor ih je komponovao godinu dana pre smrti, 1974. godine. Život, smrt, besmrtnost – ove teme koje su ga zanimale klasik 20. veka našao je u stihovima titana Renesanse. Dmitrij Hvorostovski više puta je izvodio ova dela i sa klavirskom pratnjom, i sa orkestrom. Umetnik naravno nije mogao da se ne seti da je njegov nastup u Domu muzike pao na rođendan Dmitrija Šostakoviča – 25. septembra. Za Glas Rusije pevač daje sledeći kometar:

- U svakom podudaranju postoji neka zakonomernost. Šostakovič i njegov ciklus idu sa mnom kroz život već deset godina. Mnogo sam promišljao, proživljavao ovu muziku, posebno u poslednje vreme. Tim pre što se orkestarski zvuk razlikuje od aketičnijeg klavira. Ponekad to zvuči kao bajka. Nisam razmažen izvođenjem sa orkestrom. Prvi put izvodio sam u Luksemburgu sa Vladimirom Spivakovom, to je bio i moj i njegov debi u toj muzici. Po meni od tada ništa bolje nisam uradio.

Učešće Dmitrija Hvorostovskog u otvaranju jubilarne sezone odgovara renomeu Moskovskog Doma muzike, gde nastupaju istaknuti solisti i proslavljeni kolektivi iz čitavog sveta. Prema tradiciji oni ostavljaju svoje potpise na takozvanom Zvezdanom stepeništu. Ovde su ne samo proslavljeni muzičari – Valerij Gergijev, Jurij Bašmet, Plasido Domingo, već i dramski umetnici, na primer Oleg Tabakov. I to nisu samo čuveni gosti, već i učesnici večeri, zato je muzički Dom kao puna čaša: ovde nude opere i simfonije, pozorište i ples, džez i rok. U tom smislu Dom muzike je na svoj način jedinstven. Njegov predsednik, čuveni maestro Vladimir Spivakov, prvo je zamislio svoje čedo kao prvi u Rusiji centar scenskih umetnosti, tip polifunkcionalnog kompleksa raspostranjen u svetu poput Kenedi-centra u Vašingtonu. Ali zahtevni muzičar Spivakov je predložio da se usavrše zvučne karakteristike glavne, Svetlanovske sale. Radi toga su iz SAD pozvani stručnjaci za elektronsku akustiku. Oni montiraju sistem koji se sam prebacuje na određeni tip zvuka i imitira prirodnu akustiku. Na primer, glas pevača može da leti kao u crkvi. Ekspert Maksim Ševčenko kaže:

- To što radi maestro Spivakov ne može se prevesti na jezik cifara. A to što mi radimo, to je fizika. to je sistem za univerzalne sale, kao Svetlanovski, gde može da se izvodi sve od džeza do orgulja.

Tako da Međunarodni Dom muzike započinje jubilarnu sezonu u najboljem svetlu. Deviza sezona je – Deset godina kao po notama.