Emir Kusturica: Rusi ne košpirajte Holivud, vi imate Čehova i Gogolja

- Da bi se izašlo iz krize treba jednostavno izmeniti pravila igre i pre svega ne kopirati zapadnu demokratiju. Vi imate drukčije vrednosti i kultura vam je sasvim drukčija.

U Sankt Peterburgu je u okviru ujedinjenog filmskog foruma otvoren prvi međunarodni festival. Ukupno 14 filmova iz Evrope i Azije takmiče se u četiri nominacije: „Najbolji film“, „Najbolji reditelj“, „Najbolji glumac“ i „Najbolja glumica“. Za predsednika žirija izabran je Emir Kusturica. Dopisnik lista „Izvestija" razgovarao je sa kultnim srbskim rediteljem.

Izvestija: Kako ste postali predsednik žirija?

Emir Kusturica: Vrlo prosto. Organizatori festivala su mi se obratili i izložili svoje planove. Meni se dopala ideja da projekat bude sintetički, tj. da bude istovremeni spoj nekoliko vrsta umetnosti: muzike, pozorišta i filma. To je perspektivna stvar, jer danas samo festivali prave presek ogromne i raznorodne produkcije filmske industrije. Savremeni film boluje od velikih promena. Bioskopske dvorane su na udaru Interneta i Holivuda, i festivali su kao nekakve oaze, one su prostor gde čovek na miru može doći u dodir sa čistom umetnošću. Ja i inače mislim da će vremenom festivali postati jedino mesto gde će moći da se pogleda dobar film.

Izvestija: Šta još trenutno radite, pored toga što učestvujete na festivalu?

Emir Kusturica: Ja sam trockista u umetnosti, uvek nešto radim i uvek radim nekoliko stvari istovremeno. Sviram, pišem knjigu, pišem jedan scenario, drugi scenario, pripremam tri filma, a evo sada sam doputovao u jedan od najlepših gradova na svetu.

Izvestija: Niste ovde prvi put. Imate li neka svoja omiljena mesta?

Emir Kusturica: Kad sam u Sankt Peterburgu, obavezno odem u Ermitaž. Umetnost carske Rusije me oduševljava. A kad prolazim kroz grad sve mi se čini da ću iza ćoška naići na Dostojevskog, Puškina, Gogolja, Majakovskog, na ljude koji su stvarali moj svet od malih nogu.

Izvestija: Funkcioneri najavljuju da će Sankt Peterburg zahvaljujući festivalu postati jedan od centara svetske kinematografije.

Emir Kusturica: Takva ideja uopšte ne izgleda neostvarljivo, jer vi ovde imate grandioznu istorijsku scenografiju. Evropski izgled Sankt Peterburga je reprezentativniji od mnogih evropskih gradova. Petar Veliki je svojevremeno sabrao na jednom mestu sve što je bilo najbolje u zapadnoj kulturi. Taj duh i danas postoji, i ako za godinu dana festival postane bolji, ako se proširi, onda ima sve šanse da postane zapažen svetski događaj.

Izvestija: Često kritikujete Holivud. Zar vam se ne čini da je njegov uticaj u poslednje vreme oslabio?

Emir Kusturica: Holivud je i dalje ogroman problem za kinematografiju. To nije onaj predivni Holivud 1950-ih i 1960-ih. Tada je on bio centar svetskog idealizma, a zatim su biznismeni i stručnjaci za marketing napravili od njega mašinu za sticanje bogatstva. Holivud sada plasira umetnost koja ne odgovara na najvažnija pitanja današnjeg sveta i čovekovog mesta u Vasioni. Holivud stvara filmove koji su potpuno izvan konteksta realnosti. Prosto rečeno, on pravi g..., ali je najgore od svega što se ta g... nekako transformišu u čitavu ideologiju, a to je već opasno.

Izvestija: Toliko o Holivudu. A gledate li nove ruske filmove? Kod nas ih često optužuju za pesimizam.

Emir Kusturica: To je zato što je nova zapadna kinematografija ostavila na vas snažan utisak. Novi zapadni filmovi ne mogu biti crnji, a vi ih bez razmišljanja kopirate. To je žalosno, jer vi imate velike pretke: Anton Pavlovič Čehov je otac evropske egzistencijalne drame, Nikolaj Vasiljevič Gogolj je prvi čovek koji je u slovenskom svetu stvorio crni humor, kakav se u naše vreme može sresti, recimo, kod Tarantina. Šteta je što vi ne obraćate pažnju na svoje korene. Vi stojite na filozofskom kamenu, na večnom izvoru stvaralačkog nadahnuća.

Izvestija: Rusku kinematografiju na festivalu predstavlja Aleksej Balabanov. Dopadaju li vam se njegovi filmovi?

Emir Kusturica: Da, naravno. To je čovek koji živi za svoje filmove, i koji upravo na svom primeru pokazuje kakav treba da bude ruski film, u svakom pogledu.

Izvestija: Došli ste sa svojim bendom The No Smoking Orchestra i već ste imali koncert. Kakva je bila publika?

Emir Kusturica: Vrlo dobra. Ljudi kažu da je naš nastup bio fantastičan. To i jeste cilj muzike i filma: naterati gledaoca da prođe kroz katarzu i izađe srećan. Ako je svet opasan i strašan, koji je onda smisao da se i na filmu prikazuju ista ta mučenja i ubistva?

Emir Kusturica: To je realizam.

Emir Kusturica: Nije to realizam, to je projekcija realnosti, reakcija na televizijski rijaliti šou. Umetnik treba da stvara prikaz boljeg života.

Izvestija: Vi se svim aktivnostima bavite istovremeno. Da li vam je to navika iz detinjstva?

Emir Kusturica: Ja nisam hteo da postanem ni roker, ni filmadžija. Nisam ništa hteo, bio sam vrlo problematično dete. A onda me je majka odvela da igram epizodnu ulogu u partizanskom filmu i od tada sam se zarazio filmom. Shvatio sam da umetnost može da spoji mnogo toga, i kada se prilikom montaže spajaju tri različita fragmenta, nastaje novi život. I novi svet.

Izvestija: Kakvo je vaše mišljenje o 3D-tehnologiji?

Emir Kusturica: Nisko. Ta tehnologija je eksploatacija vidljivog sveta uz pomoć filmskih efekata, i ujedno je to finalni stadijum prodiranja u ljudski mozak. Trodimenzionalnost nije ono što postoji, nego ono što se događa u našem mozgu, shvatate? Mi razmišljamo trodimenzionalno, a 3D-tehnologija je totalna hipnoza i apsolutna kontrola mozga. Osim toga, za vreme projekcije gledaoci više obraćaju pažnju na specijalne efekte, nego na sadržaj, što opet ide na ruku holivudskom filmskom biznisu.

Izvestija: Da se vratimo na Rusiju. Govorili ste da vas talas protesta plaši, i da strahujete od nove Oktobarske revolucije. Ali ljudi strahuju upravo od povratka SSSR-a.

Emir Kusturica: To je neizvodljivo. Kako je moguće vratiti SSSR, kada je u vašoj zemlji kapitalizam, kad se eksploatišu izvori sirovina, kad postoji striktna podela na veoma siromašne i veoma bogate? To je strateški problem, a ne politički. Da bi se izašlo iz krize treba jednostavno izmeniti pravila igre i pre svega ne kopirati zapadnu demokratiju. Vi imate drukčije vrednosti i kultura vam je sasvim drukčija. Pored toga, ne može se ustrojstvo ogromne zemlje promeniti za jedan dan. Trebaće vam još četrdesetak godina da sve dođe na svoje mesto. Ali ni slučajno ne treba dozvoliti bilo kakvu revoluciju. Rusija ne bi podnela još jednu revoluciju.

Izvestija: Vi ste optimista u pogledu budućnosti naše zemlje.

Emir Kusturica: I vi treba da budete optimisti, inače će u Rusiji ponovo doći do potpunog rasula. Plaši me vaša spremnost da stradate za ideju i pravdu. To je tipična slovenska crta. I Srbima je to svojstveno: nepotrebno žrtvuju život za beskrajne promene.

Oleg Karmunjin, izvestia.ru

Original publikacije