Kraj rata: vlasti Filipina su se dogovorile s islamistima

Na jugu Filipina će se pojaviti autonomija muslimana. Taj događaj mnogi eksperti nazivaju istorijskim. Vlada zemlje je postigla prethodni sporazum o primirju sa Islamskim frontom oslobođenja moro. Taj ustanički pokret je više od 30 godina insistirao na nezavisnosti uz pomoć diverzija i otvorenih sukoba sa vojskom.

O postignutom sporazumu s ekstremistima je objavio lično predsednik Filipina Benigno Akino. Sam dokument će potpisati vlasti i predstavnici Islamskog fronta oslobođenja moro narednih dana. Glavna njegova tačka je potpuna obustava borbenih akcija i sklapanje mirovnog sporazuma između Manile i ekstremista. Ustvari je to putna karta regulisanja etničkog konflikta na jugu zemlje. Osim samog primirja, ugovor obuhvata stvaranje neke nove autonomije na jugu zemlje. Komentar politikologa ti orijentaliste Stanislava Tarasova.

- Ako primirje postane činjenica, te počne njegova praktična realizacija, to će biti istaknuti politički događaj od istorijskog značaja. Na pozadini brojnih konflikata uz učešće različitih islamskih grupacija takav dijalog, mada je postojao, nikada se nije uspešno završio. To će biti istaknuti događaj i uzor prelaza vlasti i bornih grupacija od konfrontacije mirovnom životu.

Podsetimo da su Filipini najveća u Aziji katolička zemlja: više od 80 odsto stanovnika su katolici, 11 odsto su protestanti. Muslimani imaju samo 5 odsto, oni žive uglavnom u južnim delovima zemlje, na ostrvu Mindanao. Islamski front oslobođenja moro od 1978. godine vodi borne akcije, tražeći pravo na samoopredelenje i stavranje samostalnoe islamske države. Za 30 godine konflikta je više od 150 hiljada ljudi postalo žrtve konflikta. Mada filipinski političari demonstriraju optimizam, eksperti upozoravaju od užurbanih zaključaka i neopravdanih očekivanja.

Šef Centra proučavanja Jugo-Istočne Azije, Australije i Okeanije Instituta orijentalistike RAN Dmitrij Mosjakov podseća da je o takvim sporazumima bilo objavljeno više puta. Međutim, uvek su se nalazile radikalne grupacije, koje su odustajale da priznaju primirje, insistirajući na stvaranju sopstvene države. Pored toga borba za vlast unutar autonomije može da provocira konflikte među samim islamistima.

- Problem je u tome, što vlada čini neke ozbiljne ustupke, ali radikalni islamisti nisu složni. Neki deo potpisuje te sporazume, ali se pojavljuje drugi deo, koji odustaje od priznanja njihove legitimnosti. Nema garancija da će kroz par nedelja ili mesec dana ne nastane nova islamistička grupacija, koja će objaviti ljude, koji su potpisali sporazum, izdajicama, te nastavi oružanu borbu. U autonomiji može da počne brba među onima, ko se nađe na vlasti, i onima, ko neće imati vlast.

Današnji sporazum o primirju, o kojem je objavio predsednik Filipina Benigno Akino, zaista je prethodni. Njegova sudbina zavisi od spremnosti strana da se pridržavaju plana akcija. Konačni mirovni ugovor među vlastima i ustanicima će biti zaključen najranije 2016. godine u slučaju uspešne realizacije svih uslova sporazuma.