Ogorčenost može da dovede do mentalne bolesti

Tim nemačkih stručnjaka iz psihijatrijske klinike pri Slobodnom univerzitetu u Berlinu smatra da bi iz pojma posttraumatiskog stresnog poremećaja (PTSD) trebalo izdvojiti poremećaj posttraumatske ogorčenosti (PTED) i priznati ga kao samostalan psihijatrijski poremećaj. Dok posttraumatski stres može da bude posledica nesreće, brutalnog kriminalnog dela ili gubitka voljene osobe, posttraumatska ogorčenost predstavlja svakodnevno nagomilavanje ogorčenja i povređenosti koje traje duže vreme, prenosi DPA.

Posttraumatska ogorčenost se može opisati kao podtip poremećaja prilagođavanja, a karakteriše ga produžena ogorčenost, praćena raznim psihopatološkim simptomima, koja negativno utiče na većinu oblasti života obolelog.

Na primer, zbog događaja kao što je otpuštanje s posla posle dugogodišnjeg besprekornog rada može da dođe do ogorčenja koje ne može da se razreši, što izaziva veliki broj problema kao što su depresija, nesanica, emocionalna nestabilnost i ispadi besa, što sve može da dovede i do kardiovaskularnih problema.

Osoba koja pati od posttraumatske ogorčenosti može da počne da izbegava mesta na kojima bi mogao da se sretne sa svojim „protivnikom”. Mada je inače depresivna i letargična, takva osobe može znatno da se oraspoloži kad smišlja osvetu.

Žrtve PTED mogu da se osete toliko izneverenim da gube samopouzdanje i veru u ljude, čak i u stare prijatelje. Oni odbijaju druženje i ulaze u stanje izolacije. Uz neke spoljašnje uticaje, njihovo ubeđenje da su žrtve nepravde sve se više povećava.

Dok su kod posttraumatskog stresa dominantni simptomi panike i uznemirenosti, posttraumatsku ogorčenost najpre karakteriše bes.

Koristeći raznovrsne svetski priznate testove psihičkog stanja 50 osoba, koje su patile od posttraumatske ogorčenosti, i 50 psihijatrijskih pacijenata istih godina i pola, koji nisu imali simptome tog stanja, tim nemačkih psihoterapeuta s pomenute klinike, na čelu sa dr Mihaelom Lindenom, došao je do zaključka da između ove dve grupe postoji očigledna razlika u kvalitetu i intenzitetu psihopatoloških kao i posttraumatskih stresnih simptoma.