Sergej Lavrov: o rezultatima godine i planovima za budućnost

Bliski Istok, Severna Amerika i ZND su danas osnovni pravci rada za Rusiju. Ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je razmatrao spoljnopolitičke rezultate godine prilikom tradicionalne konferencije za štampu.

Više puta su mu postavili pitanje o odnosima sa SAD-om. Dijalog Moskve i Vašingtona je uvek bio složen. Kao jedan od glavnih problema je Sergej Lavrov pomenuo planove SAD o izgradnji sistema PRO u Evropi. Protekle godine su nastali novi problemi. Odnosi su se zahladili posle usvajanja u SAD-u takozvanog akta Magnitskog. Kao rezultat je pređašnji antisovjetski zakon Džeksona-Venika bio zamenjen novim – antiruskim. Rusija je brzo reagovala na to, tako će biti i dalje, - izjavio je Lavrov.

- Bez obzira na sve, i dalje ćemo odgovarati na neprijateljske poteze. Međutim, osnova našeg stava je spremnost za dalji razvoj rusko-američkih veza u svim pravcima, zainteresovanost za saradnju na međunarodnoj areni, međutim, pri uvažavanju fundamentalnih principa: ravnopravnosti, uzajamnog poštovanja pri uvažavanju fundamentalnih principa: uzajamnog poštovanja interesa i nemešanja u unutrašnje poslove partnera.

Još jedan važan pravac ruske spoljne politike su zemlje ZND. Ekonomska integracija u tom regionu će se nastaviti. Tu je glavni rezultat protekle godine potpisivanje Ugovora o zoni slobodne trgovine u okviru ZND. Zemlje napreduju u pravcu ambicioznog cilja – kroz dve godine, od 1. februara 2015. godine mora da proradi Evroazijski ekonomski savez.

Arapski Istok je danas, izgleda, najproblematičniji region na svetskoj političkoj karti. O tome svedoči i razvoj situacije u Siriji i oko nje. Terorističke akcije i sukobi su postali maltene svakodnevni u tom regionu. Sirijska kriza traje skoro 2 godine. Opozicioneri imaju za cilj svrgavanje predsednika Bašara Asada. U toj njihovoj težnji podržavaju ih neke zemlje Zapada i Bliskog Istoka. Osim Rusije, Kine i specijalnog izaslanika UN i LAD Kofija Anana, a posle njega Lahdara Brahimija, niko nije pokušao da posadi zaraćene strane za sto pregovora. To očito protivreči principima mirovnog regulisanja, koji su bili usklađeni u Ženevi. Drugi je put suviše opasan, - istakao je Lavrov.

- Oni, s kime se danas Francuzi i Afrikanci bore u Maliju, to su ljudi, koji su svrgavali Gadafijev režim, a koje je Zapad, između ostalog, radi toga i naoružao. Važno je da se ne deluje usko, međutim svetska zajednica deluje upravo tako. Nešto se desilo u Jemenu – koncentrisali su se na Jemenu, Zatim Tunis, Egipat, Libija. Danas Mali, Sirija. Važno je da se šire gleda – ti su procesi povezani i veoma opasni.

U vezi sa sukobima na Bliskom Itoku se postavlja pitanje oružja za masovna razaranja (OMR). Postoji opasnost da bi moglo da dospe u ruke ekstremista. Moskva smatra da je neophodna Konferecija o stvaranju na Bliskom Istoku zone, slobodne od OMR, kao i razmatranje iranskog nuklearnog programa i nuklearnog problema Korejskog poluostrva.

Nedavno je SB UN usvojio odluku u vezi sa lansiranjem u Severnoj Koreji u decembru rakete. Sergej Lavrov kaže da je odluka bila usvojena brzo i jednoglasno.

- Što se tiče lansiranja severokorejske balističke rakete, koje je postalo predmet odluke SB UN, naše ocene se poklapaju sa mišljenjem drugih članova SB. Takva lansiranja, kao i nuklearne eksplozije, zabranjene su ranijim odlukama SB UN. Računamo da će naši severokorejski susedi čuti glas međunarodne zajednice i vratiti se na put saradnje u okviru šestostranih pregovora.

Zabrinutost izaziva i nuklearni program Irana, međutim, pokušaji da se pripremi napad na nuklearne objekte i infrastrukturu zemlje veoma su opasni, - istakao je Sergej Lavrov. Ogromna većina zemalja, prema njegovim rečima, takođe nije sklona da produbljuje situaciju, te se nada da će se sprečiti najgori scenario. Lavrov je podsetio da je s Iranom potrebno i moguće voditi dijalog. Između ostalog, to je činio i Vašington, kada je reč bila o bezbednosti američkih vojnika u Iraku. Rešenje silom nije prihvatljivo za Iran, kao i za druge savremene konflikte.