Međunarodni dan uspomene na žrtve Holokausta

27. januara u mnogim zemljama se obeležava Međunarodni dan uspomene na žrtve Holokausta - Generalna Skupština UN se opredelila za ovaj datum, jer su upravo tada sovjetske snage oslobodile koncentracioni logor u poljskom gradu Aušvic, koji je bio prava fabrika smrti za zatvorenike, pre svega, za Jevreje.

Komentar našeg dopisnika Evgenija Erliha.

- U Izraelu, prema statistikama, danas živi 200 hiljada bivših zatočenika geta i nemačkih koncentracionih logora. Svaki od njih ima svoju sudbinu, svoju biografiju. Međutim, sve ih je ujedinilo to, što su oni u vreme Drugog svetskog rata morali da umru. Poginula je čitava porodica profesora Lazersona iz Kaunasa. Ostala je samo Tamara, njegova kći. Kada je imala 12 godina, ona se našla u getu, gde je vodila dnevnik. Danas su njene Belješke iz kaunaskog geta objavljene na tri jezika.

Od 35 hiljada ljudi su odvojili trećinu – 10 hiljada nesposobnih za rad – starce i decu. Od tih 10 hiljada je preživeo samo jedan dečak, on je došao u geto i ispričao da su ih sve streljali.

Tamara je uspela da pobegne. Spasla ju je litvanska žena. Međutim, češće je bilo drugačije. Mesni stanovnici na okupiranoj teritoriji su rado predavali Jevreje. Evo uspomena Avrama Fuksa.

- Mi smo se krili u šumi. Imao sam 19 godina, a brat imao 16 godina. Mi smo gladovali, te smo se obratili radi pomoći mesnom stanovniku. On je obećao da će nam doneti hranu. Umesto toga je doveo mađarske žandare. Nas su surovo istukli i poslali u geto. Tamo smo sreli roditelje, čitavu porodicu. Zatim su nas vozom prebacili u Aušvic. Dalje znate, šta je bilo.

Dobro je poznato prema dokumentima, šta je bilo dalje. Razlika je samo u brojevima poginulih. U Aušvicu bilo je uništeno oko miliona ljudi. 150 hiljada su bili Poljaci, 100 hiljada Rusi, više od miliona su bili Jevreji. Samuel Pizar, bivši zatvorenik, priča: to je bio pakao na zemlji. Aušvic nije bio jedini logor smrti. Posle rata je ispalo da od svih učenika škole, koju je pohađao Samuel Pizar, - 600 dečaka i devojčica – preživeo je samo on. Samuel Pizar je danas poznat u svetu kao krupni naučnik, pravnik, biznismen. On je bio savetnik predsednika SAD. Sada dva njegova sina rade u administraciji Baraka Obame.

Termin Holokaust je iz starogrčkog jezika. On se prevodi kao spaljivanje, vatra, koja uništava sve. Međutim, u Izraelu takvo konačno rešenje jevrejskog pitanja nazivaju – Katastrofa. Ona je obuhvatila čitav narod i svaku porodicu.

Najveći u svetu muzej Katastrofe – jerusalimski Jad-Vašem – uspomena i ime – čuva imena 4 miliona Jevreja, koji su poginuli u Holokaustu i 23 hiljade pravednika. Pravednici naroda sveta su ljudi, koji su po cenu svog života spasavali Jevreje od smrti. Jedan od njih, Fjodor Mihajličenko, sovjetski ratni zarobljenik, u Buhenvaldu je pomagao dečku Leleku. Posle više godina glavni aškenaski ravin Izraela Meir Lau se sreo sa predsednikom SSSR-a Mihailom Gorbačovim i zamolio da mu pomognu da nađe Fjodora Mihajličenka, svog spasioca. Meir Lau, jedan od najpoštovanijih judejskih mudraca, nije našao vojnika Fjodora, jer je taj već umro. Međutim, njegovo ime je uklesano u aleji pravednika. Ravin Lau vodi tamo svoju ogromnu porodicu – on ima osmoro dece, 50 unuka i 5 praunuka.

- Fjodor je negde krao za mene krompir i pravio čorbu. To je bilo čudo. Od svog džempera mi je napravio kapu da ne bih nazebao. Kada su logor oslobađali, on me je svojim telom zaklonio od metaka. On je bio mlad čovek, nije bio Jevrej. Ne razumem, zašto je reskirao radi mene. To nema racionalno objašnjenje. To je ljudska duša.

Holokaust za Izrael nije samo tragična strana istorije. To je priča o konkretnim ljudima, koji su preživeli Katastrofu. Glavna ideologija čitave zemlje je da se onemogući masovno uništavanje Jevreja.