Rusija-EU: novi pokušaj zbližavanja

Zasedanje Stalnog saveta za partnerstvo Rusija-EU koje se otvarilo u ponedeljak treba da da novi impuls razviju odnosa Moskve i Brisela.

MSP RF pridaje veliki značaj aktuelnim manifestacijama u Briselu – između ostalog sastanku Sergeja Lavrova i Ketrin Ešton.

EU i Rusija snose posebnu odgovornost za rešavanje opšteevropskih problema – u prvom redu sferi bezbednosti, istakla je u intervjuu za Glas Rusije ekspert Centra za međunarodnu bezbednsot IMEMO RAN Nadežda Arbatova.

- Po meni, postoje četiri pravca evropske bezbednosti. To je energetska bezbednost, humanitarna bezbednost, bezbednost unutar Evrope i to je spoljna bezbednost Evrope. I ovde za sve institucije može da se nađe mesto. Između ostalog i za EU.

Očigledno da za sada pozivi EU na konstruktivnu saradnju sa Rusijom u svim spoljnopolitičkim pravcima nisu potkrepljeni realnim dejstvima. O tome do koje mere je došla malodušnost rukovodstva EU vrlo dobro govori skandal oko privatizacije grčke kompanije za raspodelu gasa DEPA i njene kćerinske kompanije, operatera električne mreže DESPA. Problemi su započeli čim se ispostavilo da su najprivlačniju ponudu grčkoj strani dale ruske kompanije OAO Gasprom i grupa Sintez. SAD i EU tražile su od grčke vlade da ne otvara nacionalno gasno tržište za ruske kompanije i interese. Neviđeni pritisak Amerikanaca na Grčku koji je stupio u direktnu protivrečnost sa intresima EU i njenim sopstvenim antikriznim programom, već je doveo do toga da je Savet direktora Nacionalne agencije za privatizaciju već dva puta odbacivao donetu odluku za izbor učesnika posla privatizacije DEPA i DESPA.

Ni Evropska komisija, ni ECB za sada nikako ne reaguju na skandaloznu situaciju sa otvorenim mešanjem SAD u unutrašnje evropske poslove. Zato Evropska komisija i dalje ne štedi gnevne epitete na račun Rusije, koja tobože pokušava da stavi pod monopolsku „vantržišnu“ kontrolu evropska gasna tržišta, primetio je u razgovoru za Glas Rusije šef katedre za evropske integracije MGIMO MSP Rusije Nikolaj Kavešnikov.

- U politici zapadnih zemalja vrlo su složeno prepleteni, da tako kažemo, normativni motivi – tačnije nekad i iskrena težnja da se proširi zona demokratije – i politički motivi. Poslednji su vezani za osiguranje sopstvenih nacionalnih interesa, između ostalog u sferi ekonomije i bezbednosti. Politika često čini saveznicima ljude sa suprotnim pogledima. Zato ne treba ocenjivati pojedina dejstva EU, SAD, NATO, OEBS-a i drugih institucija sa tačke gledišta pravde, prava ili zdravog razuma.

Ali kako konstatuje francuski list Mond, upravo energetika je dobar primer za to: Rusija osigurava značajni deo potreba EU za gasom i naftom. Ostaje da se nadamo da će lideri EU uspeti ne samo da sačuvaju nagomilani prtljag odnosa sa Rusijom, već i da ipak daju saradnji sa Moskvom pravi strateški karakter.

Petar Iskenderov,