Raste interesovanje za istinu o Jasenovcu

Raste interesovanje za istinu o Jasenovcu
Jad Vašem je simbolički temelj jevrejske države Izrael, a socijalistička Jugoslavija je stvarana na manipulaciji sećanjem na zločin, kaže jeromonah Jovan (Ćulibrk), koordinator Odbora SPC za Jasenovac.

Prošlo je više od šezdeset godina, a potpuna istina o Jasenovcu još uvek nije poznata. Licitira se brojem žrtava, a ima pokušaja da se ovaj koncentracioni logor, simbol stradanja Srba, Jevreja i Roma u Drugom svetskom ratu, preimenuje u radni. Jeromonah Jovan (Ćulibrk), koordinator Odbora za Jasenovac Srpske pravoslavne crkve, koji na Jevrejskom univerzitetu u Jerusalimu proučava holokaust, kaže da Jasenovac nikada nije bio tabu tema, već da je postojao tabu pristup u proučavanju ove stravične „industrije smrti” na prostoru bivše Jugoslavije.

„Svedoci smo da je biće bivše Jugoslavije bilo utemeljeno na zaboravu, dok je na drugoj strani Izrael zasnovan na sećanju – uostalom istorijsko pamćenje i jeste biblijska tvorevina jevrejskog naroda. Sećanje na stradanje u holokaustu jedna je od okosnica postojanja današnje države Izrael”, kaže otac Jovan.

Nastojatelj manastira Moračnik na Skadarskom jezeru, otac Jovan (1965) vrstan je poznavalac holokausta. Prvi put bio je u Izraelu 2001. godine u delegaciji vlade SRJ. U decembru 2002. učestvovao je na Trećoj međunarodnoj konferenciji o Jasenovcu koja je održana u Jerusalimu. Početkom 2003. godine započeo je studije na Međunarodnoj školi za obrazovanje o holokaustu u Jad Vašemu, a kasnije je nastavio usavršavanje na Jevrejskom univerzitetu u Jerusalimu i na Međunarodnom institutu za proučavanje holokausta.

„Jad Vašem je simvolički temelj i izraz nove jevrejske države Izrael. Kod nas je bilo suprotno – socijalistička Jugoslavija je stvarana na manipulaciji sećanjem na zločin. Jasenovac je tek 1964. godine i to na ucenu boraca postao spomen-područje. Ali, nijednom rečju tada se nije govorilo ko je bio žrtva, a ko zločinac i zašto se zločin desio. Jasenovački spomenik opominje na neko apstraktno zlo i iz apstrakcije Bogdanovićevog spomenika moralo se alegorijski i simvolički dedukovati ko je tu koga ubijao i zašto. Bivšoj Jugoslaviji je nedostajala istina; bez istine pak nije bila moguća pravda, bez pravde pomirenje, a bez svega toga postajemo zveri”, objašnjava otac Jovan, dodajući da interesovanje za istinu o Jasenovcu u svetu raste i da je pred nama posao da činjenice predstavimo međunarodnoj javnosti.

Koordinator odbora za Jasenovac SPC podseća na tri zaveta koje je Srbima u amanet ostavio sveti vladika Nikolaj (Velimirović) sadržana u tekstu „Najstrašnija inkvizicija”: „Prvo, da se ne svete, jer ko se osveti taj se ne posveti. Drugo, da se ponose svojim mučenicima i liturgijski ih proslavljaju i treće, da svetu objavljuju šta se desilo kako se to više ne bi dogodilo nijednom narodu”.

Ta tri zaveta, kako dodaje, važe i danas. SPC je tokom komunističkog vremena uspela da sačuva istinu o identitetu žrtava. Većina žrtava Jasenovca – Romi, Srbi, Jevreji – pobijena je zbog svoje vere i nacionalnosti. Među pobijenima bilo je i antifašista čije je žrtva beskrajno dragocena pred Bogom, jer nije bilo lako Hrvatima i bosanskim muslimanima da se usprotive NDH.

– Postoji velika količina publicistike, knjiga pisanih iz postojećih knjiga, a kada su u pitanju istraživanja nemamo skoro ništa. Nažalost, tek ove godine ćemo dobiti kompletne rezultate istraživanja dr Srboljuba Živanovića koja je kao antropolog i paleopatolog obavio 1964. godine istražujući jasenovačke grobnice. Ni posle šezdeset i dve godine od zatvaranja kapija Jasenovca, još nemamo monografiju o ovom koncentracionom logoru, ali zato imamo inflaciju publicistike – kaže otac Jovan.

„Ne možemo poreći da je za Srbe stradanje u Drugom svetskom ratu, slično Kosovskoj bici, ostavilo temeljni pečat na nacionalno biće. Da li je realno očekivati od Hrvatske da ona utemelji spomen-područje na takvom razmišljanju? Ne znam. Kako god bilo, dragocen je svako ko se u Hrvatskoj ozbiljno bavi Jasenovcem, jer tamo to nije prijatna tema. Obrazovanje o holokaustu poslednjih decenija jedno je od najvažnijih pitanja obrazovanja u zapadnom svetu. Do sada je dvanaestoro ljudi iz Srpske pravoslavne crkve završilo postdiplomski seminar na Međunarodnoj školi za obrazovanje o holokaustu, a u julu i država Srbija će poslati prva dva polaznika”, objašnjava naš sagovornik.

Program u ovoj školi u Jad Vašemu je istorijsko-pedagoški. Polaznici dobijaju zgusnuta temeljna istorijska znanja o holokaustu. Upoznaju se s pedagoškim iskustvom Jad Vašema o načinu kako se sećanje ali i znanje o holokaustu čuva i prenosi. Otac Jovan kaže da ima i kritika na način kako se holokaust predaje u školama, ali činjenica je da su se postigli veliki rezultati.
– U izraelskoj i svetskoj naučnoj javnosti nema sumnji ko je i od koga stradao u Jasenovcu, ali ni o tome ko je bio glavna žrtva u Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji. Za razliku od nas Jevreji su precizniji, dokumentovaniji, a ponekad i samokritičniji po pitanju sopstvenog stradanja. No, manipulacije brojkama pobijenih u Jasenovcu nisu samo jugoslovenska specifičnost: na primer, zvanična brojka stradalih u Aušvicu dugo vremena bila je četiri miliona da bi nauka utvrdila da se taj broj kreće između 1,1 i 1,5 miliona žrtava – kaže otac Jovan.