Čišćenje rusog jezika od stranih reči

Parlamentarna stranka LDPR razradila je čitav sistem za čišćenje rusog jezika od stranih reči. Za početak se predlaže da se objavi specijalni rečnik za radnike medija i političare. U njemu će uz svaku reč nepreporučljivu za upotrebu biti naveden ruski analog.

Na primer, umesto termina "tender", poslanici predlažu da se iskoristi reč licitacija, a "sejl" i "šoping" da se zamene rasprodajom i kupovinom. Za kršenje novih pravila novinare i činovnike će kažnjavati novčanom kaznom u visini od 200 do 1000 dolara. Ipak to je samo prvi korak. Dalje parlamentarci nemaravaju da unesu izmene u Ustav: predsednika će prevesti na ruski i nazvati „upraviteljem“, a „gradonačelnika“ poglavarom. Detaljnije o inicijativi za Glas Rusije govorio je lider LDPR Vladimir Žirinovski.

- Mi govorimo o korišćenju stranih reči umesto postojećih ruskih. Zašto govoriti predsednik? Može se misliti da Rusi nemaju naziv za najvišu dužnost u zemlji. Poglavar, predsedavajući, rukovodilac, upravitelj. Koliko dobrih ruskih reči, i ne treba izmišljati, sve to postoji. Samit ljudi ne shvataju. Sa jedne strane misle da nismo dovoljno razvijeni, sa druge milioni dece decenijama se stide da pitaju šta to znači. Perinatalni centar – šta je to? Porodilište, ako ćemo ruski, i gotovo. Kod nas se na sve strane čuje ekstremni – krajnji, koliko imamo reči, na primer vikend – slobodni dani. Transfer, tornado, teror, trejder – sve to nije na ruskom. Mi dajemo rečnik od 300 reči, poslaćemo ga svim redakcijama, časopisima, izdavačkim kućama, agencijama, kako bi ove reči koristili umesto stranih. Moskou siti – to je poslvni centar u glravnom gradu, moglo bi da se kaže Moskva-siti!

Poslanici LDPR predlažu stanovnicima zemlje da sami saopštavaju o korišćenju stranih reči. Ali za sada još nije određen kontrolni organ, ne zna se po kom principu će se određivati kažnjavanje i šta će se smatrati javnim nastupom. Sva ova pitanja su izazvala u ekspertskim krugovima burnu diskusiju. Osim toga, nije jasno kako će se birati strane reči.

Sama po sebi ideja je dostojna pažnje. Ipak nemoguće je zabraniti neke reči jednom i zauvek. Ne može se samo tako primenjivati nasilje prema jeziku, smatra poslanik stranke Jedinstvena Rusija Aleksej Rjabinjin.

- Naravno, treba se brinuti o očuvanju našeg jezika, o pravilnosti njegovog korišćenja, posebno se to tiče predstavnika vlasti. Ali broj stranih pozajmica je vrlo velik, kao i u svkaom drugom jeziu. Mnoge reči koje smatramo iskonski ruskim su u stvari pozajmljene iz drugih jezika. Zato je ovde potrebna opreznost. Pokušaji nasilne reglamentacije korišćenja govora i jezika nikada nisu do dobra dovodili.

Da li da se strane reči zabrane ili ne? Pre nego što se da jednoznačni odgovor na ovo ptianje, problem treba da prouče lingvisti i filolozi. Treba obratiti pažnju i na strano iskustvo. Sličan zakon o zabrani stranih preči je bio donet u Francuskoj još početkom 90-ih. On do danas izaziva mnogo sporova. Zakon je usmeren isključivo protiv anglicizama u reklami i zvaničnim dokumentima. Borba za čistotu govora se vodi i u frankofonoj provinciji Kwebek u Kanadi. Ipak za sada nije pošlo za rukom da se potpuno očisti govor od stranih reči.