Na ozbiljnom poslovnom forumu, ruskim investitorima ponuditi srpske potencijale

Tema ovonedeljnih „Poslovnih razgovora“ je Ekonomski forum, koji se već tradicionalno održava na Kopaoniku. Ovogodišnji „Srbski Davos“ kako ga još nazivaju, inače jubilarni, 20. je po redu i trajao je od 12.03. do 15.03.

Ovaj forum okuplja vodeće preduzetnike, biznismene iz Srbije i regiona, ali i političare i ambasadore. Sagovornik Jovane Vukotić je Toplica Spasojević, jedan od govornika na ovom forumu, inače i predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije. Gospodin Spasojević se kao priznati biznismen nalazi na čelu i mnogih drugih strukovnih udruženja, a uz to i slovi za vrlo radnog poslovnog čoveka, koji se ne boji da stvari nazove svojim imenom.

Recite nam nešto o toku prvog dana Ekonomskog foruma na Kopaoniku… O čemu ste Vi govorili, šta je ono na ste ste okupljenima skrenuli paznju?

- Ovaj je susret, po meni, važan za srpsku privredu, a i za srbsko društvo, da bismo ustanovili prave i dugoročne mere kako bi mogli da obezbedimo zaposlenost i rast našeg društva. Reindustrijalizacija je proces bez koga se ne može, jer on na dugi rok obezbeđuje radna mesta i održivi rast. U svom izlaganju, napomenuo sam da je Srbija ušla u tranziciju sa nerešenim geopolitičkim problemima, da je tranzicija duže trajala i da je onda naišla i kriza. Sve to je prouzrokovalo dosta tešku ekonomsku situaciju i veliki broj nezaposlenih. Takođe sam rekao da Srbija ima značajne potencijale koje može da iskoristi zajedno sa svojim partnerima iz inostranstva, kao i sa domaćim preduzetnicima. Srbija treba da završi tranziciju, treba da omogući promenu sistema na bolje, da popravi okolnosti u privrednom ambijentu- kako bi snizila troškove proizvodnje i bila atraktivnija. Srbija se danas nalazi na 90.tom mestu na svetskim listama po stanju konkurentnosti prema kriterijumima Svetske banke i Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. Neke od naših konkurentskih zemalja iz okruženja su napravile brže pomake.

Mi moramo uraditi naš domaći zadatak i moramo da ispravimo sve greške iz prošlosti. Reindustrijalizacija i nova industrija su garant dugoročnog razvoja društva.

I na kraju, pomenuo sam da je Srbija izrodila brojne naučnike: tu su Tesla, Milanković, Pupin. Izrodila je odlične sportiste- pomenimo samo Novaka Đokovića koji dominira svetskim tenisom. Zar nije red da napravimo i nekog biznismena? Imamo ljude koji su između dva rata napravili sjajne industrijske proizvode, zašto to ne bismo mogli danas? A narod ima te kvalitete da može da iznedri jednog biznismena ranga Bila Gejtsa. Svoje izlaganje sam zaključio optimistički rekavši da bismo svi trebali timski da radimo da bi pobedili krizu i da bi prevazišli ekonomske probleme koji dominiraju danas u Srbiji.

Prema nekim procenama industrijska proizvodnja u Srbiji, na onom je nivou na kojem je bila krajem 80-tih godina prošlog veka… Pomenimo prilično nesrećan slučaj železare u Smederevu i slične posrnule gigante, kao i ne tako uspečnu privatizaciju u poslednjoj deceniji… Kakve su dakle realne šanse za reindustrijalizaciju?

- U pravu ste. Naš je nacionalni dohodak u odnosu na 1989.godinu za 20% manji, nego što je tada bio. Industrijska proizvodnja je 50% manja u odnosu na tu godinu. Druge zemlje koje su ušle u tranziciju su prestigle taj GDP i nivo industrijske proizvodnje iz 1989.-te godine. Srbija to nažalost nije.

Postoje dva načina kako prevazići ovo stanje. Jedan od načina je da se popišu svi potencijali, svi kapaciteti koje je Srbija nekada imala, od kojih su mnogi danas u veoma lošem stanju. Takođe, da popiše inženjere, radnike, ljudstvo, kao i institucije koje se bave obrazovanjem, tehničko- tehnološke fakultete i škole. Da popiše konačno i vidi čime zaista raspolaže. I da probamo, da osmislimo nekakvu strategiju. Tu bi verovatno ključ bila država, da pokrene proizvodnju- kao što to sad hoće sa železarom u Smederevu. Sa druge strane, možda u nekoj formi javno- privatnog partnerstva, sa preduzetnicima, kao i domaćim i stranim firmama – da zajedno to pokrene.

Sve ovo govorim što se tiče industrijskog nasleđa koje u Srbiji postoji. Što se tiče drugog dela reindustrijalizacije, tu postoji jedan dobar obrazac, koji se pokazao uspešnim, a to je dovođenje Fijata. Srbija je napravila jedan ozbiljan pomak, izvoz Fijatovih automobila će možda za čitavih 20% podići ukupan izvoz Srbije. Klaster oko Fijata je okupio 150 firmi iz zemlje i sveta i one su važne za proizvodnju. Došli smo do toga da se 66% komponenti koje se ugrađuju u Fijat- domaćeg porekla.

To je jedan obrazac koji bi mogao da bude putokaz i u drugim oblastima naše privrede. Moguće je to odraditi i u prehrambenoj industriji, tamo gde imamo značajne potencijale. Takođe moguće je i u energetici, gde Srbija ima možda i najveći potencijal na Balkanu za to.

Po tom principu, ono što je ostalo popraviti, a novo graditi na novim principima. Ali, važno je da ekonomska, politička a i šira društvena javnost u Srbiji shvati da bez industrije, nama nema napretka, nema rasta nacionalnog bruto dohotka. Tako da je u tom smislu neophodno restruktuirati i obrazovanje i očekivanja ljudi. Ne mogu svi raditi u državnoj upravi ili u bankama. Za naciju je važno da se industrija obnovi. Tu bih dodao i podršku koja bi morala doći od važnih državnih organa i institucija kao što je institucija predsednika republike.

Koliko je, po Vašem mišljenju, politički okvir vezan za razvoj biznisa, industrijski rast, kao i privlačenje investicija. Da li bi i u kojoj meri država trebalo da se meša i kontroliše ekonomsku sferu?

- Bez političkog okvira i njegovog rešavanja, neće biti ni domaćih ni stranih investicija. Dražva tu mora da se uključi, da razreši te dileme, da ukine nepotrebne propise, da se prilagodi modernom načinu poslovanja i da da podršku investitorima.

Rekao bih da mi na ovim našim prostorima imamo jedan ideološki problem, što se tiče privatnih investicija. Ljudi se plaše da će neko možda da se obogati, da napravi karijeru i lakše im je možda da ga onemoguće u tome.

Međutim i ovaj Forum je pokazao, a o tome je govorio i predsednik vlade gospodin Ivica Dačić, kao i ministar ekonomije, o potrebi promene ambijenta i o potrebi stimulisanja investicija.

Završio bih time da taj okvir, ta klima koja treba da se stvori da se industrija podigne na neki viši nivo. U tom smislu da državne institucije promovišu i daju titule, zahvalnice,orden za inovatora godine, za preduzetnike godine, za industrijalca godine. Mislim da bi to poslalo pravu poruku mladim ljudima koji ulaze u to avanturu koja se zove preduzetništvo i investicije.

Poslom ste bili, i sada ste u vezi sa Ruskom Federacijom. Srbski privrednici su sve aktivniji što se izvoza na ovo tržište tiče. Gde Vi vidite još neostvarene mogućnosti koje leže pred potencijalnim srbskim izvoznicima?

- I sam poslujem i često boravim u Ruskoj Federaciji, stoga mislim da dobro znam situaciju na tom tržištu. Rusko tržište je izuzetno konkurentno. Veliki broj stranih firmi ima već dugi niz godina svoja postrojenja, proizvodne pogone tamo. Veliki je pritisak iz celog sveta, jer je to jedno ozbiljno i kvalitetno tržište i svima je stalo da se na njemu pojave.

Srbija, sem dugogodišnjih tradicionalnih prijateljskih odnosa, ima i odličan istitucionalni okvir koji se zove carinske olakšice za uvoz na tržište RF. To je jedan veliki stimulans za naše privrednike, a po mom mišljenju nedovoljno iskorišćen. To je velika prednost koju mi imamo u odnosu na druge izvoznike.

Gde to još možemo da iskoristimo? Pre svega u agrarnom sektoru prerađivačke industrije. Mislim da bi naša vlada trebalo da uputi poziv velikim preduzetnicima i oligarsima iz Rusije, da dođu u Srbiju, da iskoriste prirodne potencijale koje Srbija ima.

Ono što smo započeli pre 3-4 godine pokušavamo da završimo, a tu mislim na kredit za železnicu. Tu je šansa i za ruske privrednike i za domaće, srpske podizvođače. Stvaranje alijanse između naših i ruskih firmi, koji bi proizvodili za treće tržište je isto velika šansa u oblasti građevine, infrastrukture. U tom smislu, mislim da je neophodno napraviti jedan ozbiljan forum privrednika, jedna konferencija gde bi se ruskim privrednicima ponudili srbski potencijali.

Dodajmo za kraj da su inače, prema sopstvenim rečima, brojne aktivnosti gospodina Spasojevića, na privrednom, društvenom i sportskom planu usmerene ka stvaranju bolje ekonomske i društvene klime, koja bi omogućila dalji razvoj društva.

Jovana Vukotić,