Recesija „upravlja“ zonom evra

Prema najsvežijim objavljenim statističkim podacima za zonu evra, ona se i dalje nalazi u dubokoj recesiji. Vodeći svetski finansijski eksperti smatraju da to još nije granica.

Nade u skorije prevladavanje finansijske krize u zoni evra obično se vezuju za dve ključne ekonomije zone evra – nemačku u fracusku. Pretpostavlja se da radeći u vezi, one mogu da izvuku problematične zemlje i one države kojima za sada polazi za rukom da izbegnu osetan ekonomski pad. Ipak, izgleda da ove nade u skorije vreme neće biti ostvarene. Tempo napretska nemačke ekonomije je minimalan, a francuska umesto spasavanja drugih sama klizi u recesiju.

Kao što se zna, glavna crta recesije je smanjenje unutrašnjeg bruto proizvoda dva kvartala za redom. U Francuskoj se to već desilo. Pri tome smanjenje unutrašnjeg bruto proizvoda u Francuskoj dva kvartala za redom fiksirano je prvi put za sve vreme aktualne finansijske krize u EU. Preračunato na godišnji tempo, francuska ekonomij anazaduje za 0,4%. Još brže se smanjuje priliv investicija – za 0,9%.

Smanjenje priliva kapitala je najopasnija tendencija u nastaloj situaciji. Reč je ne samo o gubitku vere finansista u ekonomske perspektive EU i zone evra, već i o deficitu slobodnih sredstava za prevladavanje krize – istakao je u razgovoru za Glas Rusije rukovodilac Moskovske škole ekonomije Moskovskog državnog univerziteta akademik RAN Aleksandar Nekipelov:

- Kako bi se kreditirala ekonomija, novac je neophodan. Ali nije dovoljno jednostavno imati novac. Treba još imati veru u razvoj. treba da bankari imaju veru u to da će se ekonomija razvijati, da će izdati krediti biti vraćeni.

Na ivici recesije se našla i ekonomija Nemačke. Ne čudi što vodeći svetski ekonomisti postaju pesimisti. Recesija u zoni evra biće dugotrajnija i dublja nego što se pretpostavljalo ranije – konstatuju u svom poslednjem referatu analitičari rejting agencije Mudis.

Istina, ne treba apsolutizovati ekonomske prognoze i rejtinge. Stvarnost ima običaj da priređuje iznenađenja. Pa i sami po sebi rejtinzi nose prilično uslovan karakter i pre su neki orijentiri za investitore, nego realna analiza unutrašnjeg stanja pojedine nacionalne ekonomije, podsetio je za Glas Rusije analitičar ruske grupe kompanija RBK Aleksandar Jakovljev:

- Ne bih odmeravao rejtinge i govorio kome je ekonomija bolja, a kome gora. Rejting je kompleksna ocena, često je ona subjektivna. Pa, ona utiče na investicionu atraktivnost aktiva pojedine zemlje. Ali ona ne govori o tome u kom stanju se nalazi ekonomija date države.

A šta je sa evropski regulatorima? Oni takođe nisu optimisti. Evropska CB predviđa pad ekonomije zone evra u tekućoj godini za 0,5%. Evropska komisija sa njom se ne slaže – ali samo po tempu, prognozirajući pad od 0,4%. Tako da opšta evropozadina za sada ostaje sumorna.