Sirija: konferencija nade

Ove nedelje su zvanični Damask i sirijska opozicia uz podršku međunarodnih posrednika nastavili konsultacije o održavanju mirovne konferencije za Siriju. Ona bi mogla da se održi već u junu.

Na pozadini takvog, činilo bi se, konstruktivnog procesa neki evropski i arapski stratezi izjavljuju o neophodnosti opširne, između ostalog i vojne, podrške protivnika Bašara Asada.

U vezi sa time ruski novinari, koji su posetili Siriju, podneli su UN-u videomaterijale o hemijskom napadu, koji su najverovatnije izvršili ekstremisti u predgrađu Alepa krajem marta. Ministar unutrašnjih poslova Nemačke Hans-Peter Fridrih je sa svoje strane saopštio o učešću stotina terorista s evropskim pasošima u sastavu oružanih sirijskih grupacija. Za civilizovanu Evropu to nije dobar znak. Ranije ili kasnije ti iskusni državljani će se vratiti u otadžbinu i mogu da nastave globalni džihad.

Upravo tu sumnjivu publiku podržavaju evropski političari, što je u najmanju ruku čudno i nedosledno. Direktor centra strateške konjunkture Ivan Konovalov je pokušao da proceni kvalitativni sastav smrtnih neprijatelja Bašara Asada.

- Teško je pogoditi ukupan sastav snaga sirijske opozicije. Međutim, dobro je poznato da veliki deo u tim snagama sačinjavaju međunarodni džihadisti. To su ljudi, koji vode džihad po čitavom svetu. Zato su oni bili i u Libiji, naprimer, i u drugim žarištima. Tamo je bila velika internacionala radikalno raspoloženih ekstremista.

Nisu mirne ni granice Sirije. Nastavljaju se sukobi sirijskih i izraelskih specijalnih resora, što ne može da rezultira ničim dobrim. Sirijske jedinice su uperile u jevrejsku državu rakete, svaka od kojih može da nosi bojevu glavu tešku oko pola tone. Raketne snage su dobile naredbu da napadnu Tel-Aviv u slučaju napada na sirijske objekte. Turske vlasti su izjavile o izgradnji zida, dugačka dva kilometra, na granici s Sirijom u jednom rejonu, gde je nedavno dignut u vazduh minirani automobil.

Takva je realnost, u kojoj se priprema mirovna konferencija, koju su predložile Rusija i SAD, a s kojom su povezane velike nade. Međutim, ni tu nije sve u redu.

Ostaje pod znakom pitanja glavni cilj konferencije - hoće li uspeti da se formira neka vlada nacionalne sloge, koja bi bila sposobna da obustavi krvoproliće? Nema jedinstva između Rusije i Zapada po ključnom pitanju – o daljoj sudbini Bašara Asada. Inače, sve to neće ukinuti neophodnost dijaloga, - smatra ekspert Instituta strateških procena i analiza Sergej Demidenko.

- Osnovni međunarodni učesnici, imslim na SAD, Rusiju i EU, polako počinju da traže neke zajedničke stavove po tom pitanju. Dobro je i to, što su Rusija i EU, kao i SAD imaju bliske stavove u vezi sa time, kakva je zapravo sirijska opozicija. Sasvim je očigledno da ona neće biti u stanju da preuzme vlast posle pada režima Bašara Asada, ni da izvede zemlju iz krize. To su dva važna momenta, na čijoj osnovi je moguće razvijati dijalog.

Međutim, Moskva izjavljuje o svom principijelnom stavu u sirijskoj problematici, - izjavio je u petak pomoćnik predsednika RF Jurij Ušakov. Ruske vlasti smatraju: pre svega, neophodno je da suprostavljene strane počnu pregovore. Posle toga će sirijski narod odlučiti ko mora da upravlja zemljom.