Parada pobednika

U Moskvi se obeležava 68. godišnjica održavanja legendarne Parade Pobede. 24. juna 1945. godine u čast poraza nemačko-fašističkih snaga u Velikom Otadžbinskom ratu po Crvenom trgu u svečanom maršu je prošlo 40 hiljada sovjetskih vojnika i oficira.

Tačno u 10 sati uz otkucavanje kremaljskog časovnika iz kapije Spaske kule se pojavio Maršal Sovjetskog Saveza Georgij Žukov, koji je jahao belog konja. On je primio raport komandanta parade – Maršala Konstantina Rokosovskog. Legendarni vojskovođe su zajedno obišli vojsku. Zatim su u svečanom maršu trgom prošli pukovi svih 10 sovjetskih frontova i ratne mornarice. U čast svakog puka je orkestar svirao poseban marš.

Vrhunac parade je bio, kada se pojavila kolona vojnika, koji su nosili 200 zastava fašističkih snaga. Uz bubnjavu su ih bacali na specijalni podest kod mauzoleja. Prva je bila bačena uz aplauz gledalaca zastava bataljona lične straže Hitlera. Da bi se istaklo gađenje prema neprijatelju, zastave vermahta su vojnici nosili u rukavicama, koje su bile spaljene posle parade. Sve je bilo promišljeno do sitnica, - kaže doktor istorijskih nauka, profesor Boris Ilizarov.

- Parada ima svoju posebnu estetiku. Ona je bila izražena posebnom snagom, koja je morala da svima pokaže da je to velika, moćna, nepobediva zemlja. Zauvek je zapamćeno ne samo marširanje sovjetskih snaga, već i to čuveno bacanje zastava pobeđene fašističke Nemačke kod mauzoleja, na kojem je stajala vlada na čelu sa Staljinim. To je bilo veoma upečatljivo, lepo, rekao bih, ubedljivo.

Krajem aprila Ministarstvo odbrane Rusije je razmestilo na sajtu Pobednički maj dokumente, koji su ranije bili strogo poverljivi. Među njima su direktive Generalštaba Crvene Aprmije o organizaciji Parade Pobede, selekciji kandidata radi učešća u njemu, treniranju paradnih grupa, šivenju vojnih uniformi. Prvi put su objavljene naredbe komandanta grada Moskve o vremenu parade, kao i šema postrojenja, spisak komandanata, spisak zapljenjenih zastava, bačenih kod mauzoleja.

Danas, posle 68 godina, o Paradi Pobede, činilo bi se, poznato je sve. Međutim, istoričari otkrivaju nove činjenice, - ističe direktor informativnih i socioloških programa Fonda istorijske perspektive, koautor knjige Zagonetni otadžbinski rat Aleksandar Muzafarov.

- Ni o jednom istorijskom događaju se ne sme reći da je o njemu poznato sve. Uvek se mogu naći mnoge zanimljive pojedinosti, koje nisu bile svojevremeno fiksirane u dokumentima, možda zato, što su ih smatrali nepotrebnim. Postoje stvari, koje su bile očigledne za ljude iz 1945. godine, međutim, one nisu očigledne za nas. Recimo, sasvim nedavno čuo sam intervju veterana-učesnika Parade Pobede. On je pričao: kada je njihova kolona napuštala Crveni trg, ulica je bila puna ljudi, oni su im bacali pod noge cveće, izražavajući svoju zahvalnost. Ta pojedinost nije našla odraza ni u jednom istorijskom dokumentu. Tada niko nije smatrao za potrebno da to fiksira. Ali je to ostalo u sećanju veterana. Takvih pojedinosti ima mnogo, te ćemo više saznati o tim događajima.

Istoričari nazivaju Paradu Pobede epohalnim događajem, svečanošću armije, koja je pobedila, koja je uz ogromne gubitke dobila u tom stravičnom ratu. Evropa i čitav svet su bili oslobođeni fašizma.

Svetlana Kalmikova,