MMFF: Očekivanja uoči finiša

29. juna uveče 35. Mokovski međunarodni filmski festival dodeljuje statuete Svetog Georgija pobednicima. Kakve su prognoze stručnjaka i publike? Dopisnik Glasa Rusije pitao je za mišljenje one koji su se za vreme festivala potrudili da vide što je moguće više.

29 programa, 364 filma – koliko zanimljivosti! U vreme neverovatne žege koja je došla u rusku prestonicu, publika je morala bukvalno da trči iz bioskopa u bioskop. Jer želela je da vidi ne samo osnovni konkurs, već i Skoro čitavog Bertolučija, i Portugalsku euforiju, kao i da stigne da pogleda Mlade Holanđane i Divlje noći... Ali biće reči pre svega o konkursu. Dva filma su nesunjmivo dobra i talentovana. Drago mi je što sam ih videla. To je švajcarski film rozi i holandski Materhorn, rekla je u intervjuu za Glas Rusije filmski kritičar Mrija Bezruk.

- Veoma se nadam da će Materhor, zahvaljujući svom neobičnom jeziku: sa jedne strane lakonskom, sa druge nepredvidivom, biti nagrađen od strane žirija. U pogledu Rozi ne gajim nikakve iluzije, ali biću srećna ako ovaj veličanstveni, tanani i pronicljiv film sa odličnim scenarijem i glumcima nagrade bar za nešto.

U osnovnom konkursu MMFF je 16 filmova, tri su ruska. Jasno je da su oni privukli posebnu pažnju. Upravo ruski filmovi su mi se dopali najviše, naročito Uloga Konstantina Lopušanskog! – priznaje gledalac Sergej.

- Vrlo dobro snimljeno. Dobra glumačka igra. Meni se uvek dopada kada je nedorečeno, kada treba nešto domisliti, loviti aluzije. To tamo postoji.

Između ostalog u filmu Uloga igrala je finska glumica Mrija jarvenheljmi. Ona je doputovala na festival zajedno sa mamom koja dobra govori ruski. Sa novinarima su razgovarale zajedno: mama je prevodila gledajući sa obožavanjem ćerku lepoticu. A srbski režiser Momčilo Mardaković, autor filma Mamaroš, takođe je predstavio publici svoju mamu, izjavivši da bez nje ne bi bilo filma! Naravno, jer film govori o dirljivim odnosima majke i odraslog sina. Mamaroš je najbolji film u konkursu! U krajnjoj liniji to je jedini film koji je izmamio osmeh, ostali su vrlo mračni i ozbiljni, kaže gledalac Jurij.

- Humanistički film, mek. Bez obzira što tamo postoji tema rata, on je sa vrlo dobrim ljudskim prilazom. Sa humorom. Lak, dobro se gleda.

Mnogo pozitivnih odziva dobio je i film Mohsena Mahmalbafa iz specijalnog programa. Svoje simpatije za taj film za Glas Rusije iznela je filmski kritičar Svetlana Hohrjakov.

- To je poslednji njegov film Vrtlar, snimio ga je zajedno sa sinom. Film je neobično lep. Snimljen u Jerusalimu. Vezan za razmišljanja o smislu života, vere...

Vrtlar je van konkursnog programa. Ali autor ovog lepog filozofskog filma najpoznatiji je iranski filmski režiser Mohsen Mahmalbaf – predsednik žirija aktualnog Moskovskog festivala. Njegovi lični ukusi i estetske sklonosti će rešiti mnogo, i učesnicima festivala može biti vrlo korisno da se sa njima upoznaju.

Rita Bolotska,