Jedinstvena biblioteka u Viborgu sprema se da prihvati čitaoce

U Gradu Viborg, udaljenom 120 kilometara od Sankt-Peterburga, završava se restauracija jedinstvene biblioteke, koju je sagradio finski arhitekta Alvar Aalto. Ona bi mogla da bude uzor zgrade biblioteke. Prvobitni oblik zgrade su obnavljali na osnovi arhivskih fotografija i crteža.

Početkom 21. veka viborško remek-delo je bilo uneto u spisak UNESKO-a «100 svetskih spomenika koji traže što skorije obnavljanje», proces restauracije te zgrade se vrši stalno, - ispričala je u intervjuu radiokompaniji Glas Rusije direktor biblioteke Jelena Rogozina.

- Sama biblioteka je bila otvorena 1935. godine, ali ona nije dugo radila, samo pre rata. Posle rata je ona ostala bez gazde. To je trajalo u toku 10 godina. Upravo tada je biblioteka mnogo stradala. Kada su je obnavljali 1950-ih godina, veze sa Finskom nisu postojale, zato nije bilo moguće da se obratimo, tražeći originalne crteže. Zato su bili poremećeni neki sistemi. Mada je obnavljanje u to doba bilo jedinstveni događaj. Kada su posle rata u zemlji obnavljali fabrike, u Viborgu su rekonstruisali biblioteku.

Kompleksna naučna restauracija, koja mora da spasi zgradu, počela je tek krajem 1990-ih godina. Prvo su obnovili krov sa sistemom toplih plafona. Alto je bio uveren da knjige ne smeju da stoje blizu radijatora, zato je smestio izvore toplote blizu plafona. Između ostalog, u sali za predavanja, koja je talasasta, radi akustike je arhitekta funkcionalno sredio prostor da bi se zvuk širio bez mikrofona, te slušaoci svuda dobro čuli predavača.

Prema zamisli arhitekte, prostori odelenja i sala biblioteke bili su usredsređeni oko ose dizalice za knjige radi lakšeg njihovog transportovanja, da ne bi posetioci i bibliotekari smetali jedni drugima. U čitaonici radi boljeg komfora postoji specijalni sistem rasvete – 57 fenjera na plafonu. Zato je rasveta uvek bila pogodna za čitanje. Direktni sunčani zraci, bez obzira na velike prozore, nisu dospevali u salu čak ni leti. Aalto je postigao takvu funkcionalnost, jer je i sam bio čitalac i posetilac različitih biblioteka, - smatra Jelena Rogozina.

- Svi se restauracioni radovi vode uz očuvanje principa originalnosti, primenjuju se isključivo prirodni materijali. Za Aalto je bilo važno da bi se čovek komforno osećao, slobodno disao, da bi knjige bile sačuvane. Danas naš fond ima više od 400 hiljada bibliografskih jedinica. Tu spada i savremena književnost, u odelenju strane književnosti zastupljeno je 26 jezika. Ima i fond raritetnih knjiga. Jedinstveni fond je posvećen pokrajinskoj literaturi. To su knjige o istoriji grada i viborškog rejona, Lenjingradske oblasti, kao i naših suseda – Finske i Švedske.

Planira se završiti restauracione radove u septembru 2013. godine. Izvesno vreme će zauzeti vraćanje knjiga u biblioteku, zatim će njena vrata biti otvorena za posetioce.

Jedan od osnivača savremene škole evropskog dizajna, finski arhitekta Alvar Hugo Henrik Aalto je rođen 1898 godine. Tokom skoro 80 godina svog života on je stvorio veliki broj zgrada, za koje su karakteristični komfor i funkcionalnost.

Milena Faustova,