Portret "Buldožera" u svetlu balkanskih ratova

Tokom rada na Balkanu, mnogo puta su mi se putevi ukrštali sa gospodinom Holbrukom - u Sarajevu, Zagrebu i Beogradu. Zapadne kolege su mu dale nadimke "Buldožer" i "Razjareni bik". Ričard Holbruk je postao svetski poznat u leto 1995. Upravo u to vreme je trčkarao između Sarajeva, Zagreba i Beograda, nagovarajući Aliju Izetbegovića, Franja Tuđmana i Slobodana Miloševića da okončaju rat u Bosni i Hercegovini. Tada sam prvi put video Holbruka "na delu".

Na jednom od takvih putovanja u Sarajevo u avgustu 1995, Ričard Holbruk je nekim čudom ostao živ. U to vreme, u prestonicu Bosne i Hercegovine se moglo ući samo u oklopnom transporteru francuskih "plavih šlemova". Na Igmanu, transporter sa američkom delegacijom je stao na minu. Tom prilikom, poginuo je predstavnik SAD u kontakt grupi, Robert Frejzer, član Savjeta za nacionalnu bezbjednost Nelson Dru, zamenik pomoćnika državnog sekretara za odbranu SAD Josef Kruzel. Ričard Holbruk nije zadobio nikakve povrede.

Posle ovog incidenta, avioni NATO su počeli bombardovanje Republike Srpske. Formalnim povodom za izvođenje operacije je postala eksplozija na pijaci Markale u Sarajevu 28. avgusta 1995. Kao i u slučaju prve eksplozije na istoj pijaci u februaru 1994, krivci za tragediju nisu bili pronađeni. NATO je odmah odgovornost svalio na Srbe. Istovremeno, izražavale su se pretpostavke i da je eksploziju mogla organizovati i muslimanska strana. "Namerna sila" je krenula 30. avgusta. Avijacija SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Turske, Holandije, Španije počela je napade na položaje Vojske Republike Srpske. Operacija je završena 14. septembra, kada su Srbi prihvatili ultimatum NATO. To je bila prva velika vojna operacija u istoriji NATO-a. Za dve nedelje je izvršeno 3.515 letova i bačeno 1.000 bombi. Lansirano je bilo 13 krstarećih raketa tipa "Tomahavk". U Republici Srbskoj su bile uništene sve radarske instalacije, skladišta oružja i municije, komandna mesta, mostovi, veliki broj telekomunikacionih centara, radio i TV stanica, trafo-stanica, dalekovoda, cisterni za vodu i mnogi drugi objekti.

1. novembra 1995 Ričard Holbruk je zaključao Izetbegovića, Tuđmana i Miloševića u vazduhoplovnoj bazi Rajt-Peterson (Dejton, Ohajo) na tačno tri nedelje. Nakon dugih i mučnih pregovora, tri lidera su pristala na američke uslove i 21. novembra potpisali Dejtonski mirovni sporazum. Time je bio završen trogodišnji rat u Bosni i Hercegovini. U zemlju je ušao kontingent NATO snaga od 60.000 vojnika, od kojih su polovina bili Amerikanci. Nakon Dejtona, 'Buldožer'-Ričard Holbruk je bio nominovan za Nobelovu nagradu za mir.

Srećni "bosanski projekat" nije davao mira Bilu Klintonu i krajem 1997, on nalaže Holbruku da počne "kampanju na Kosovu." Uz podršku SAD, na jugu Srbije su se aktivirali kosovski Albanci. Oni stvaraju sopstvenu vojsku i vode rat protiv Jugoslovenske armije. "Razjareni bik" je dobro znao da samo "Oslobodilačka vojska Kosova" može dati otpor Beogradu i Slobodanu Miloševiću. U početku, Vašington je stavio po strani Ibrahima Rugovu, koji nije imao vlast i podršku militanata. Ali ne Hašima Tačija.

Na razgovorima u pariskom predgrađu Rambujeu u februaru 1999, Tači je bio prisutan ne u uniformi poljskog komandanta, već u skupim odelima. Holbruk mu je stavio u zadatak da sabotira pregovore sa Miloševićem i krene u vojnu operaciju protiv Srbije i Crne Gore. Vašington i Brisel su bili spremni za rat protiv Srba i Crnogoraca. Bilo je potrebno ubediti javno mnjenje u SAD i Evropi, da za "krizu na Kosovu" treba Srbe kazniti. Sredstva nisu šteđena.

Albancima su pomagali i američki Albanci. Njih u SAD živi gotovo 400.000. Holbruk je shvatio da će mu uticajni albanski lobi štedro zahvaliti za "kosovski projekat". 24. marta 1999. Klinton i Solana donose odluku da pokrenu vojnu operaciju protiv Jugoslavije. Suverena država je 78 dana i noći uništavana iz vazduha. U leto 1999, NATO je ušao na Kosovo i Metohiju. Uz aktivnu podršku Amerikanaca, Hašim Tači je uspeo tako da ojača svoju poziciju, te je potčinio sebi celu političku i vojnu elitu Kosova.

17. Februara 2008. u Prištini je proglašena nezavisnost Kosova. Kosovski Albanci su, ne samo postavili u centru Prištine spomenik Bilu Klintonu, već su ovekovečili i ime Dika Holbruka, nazvavši po njemu jedan od najpopularnijih restorana. Beogradska štampa je više puta pisala da je za vreme predizborne kampanje Hilari Klinton, Holbruk više puta viđan u društvu bogatih Albanaca  u Njujorku, između ostalih poznatog berzanskog magnata Ričarda Lukaja. Ovaj albanski biznismen je bio poznat po tome što je bio predsednik Albansko-američkog nacionalnog saveta, i u isto vreme snabdevao oružjem "Oslobodilačku vojsku Kosova".

Konstantin Kačalin,