Kavkaski krug ratnom kredom - ruski novi svetski poredak na tablicama sa pet principa

Deset dana koji su potresli svet - naslov je knjige američkog novinara Džona Rida u kojoj je opisao Rusku revoluciju 1917. godine, koja je pro menila dotadašnji svet i oblikovala istoriju u sledećih 70 godina do pada Berlinskog zida. Tri dana ruske vojne intervencije prošlog meseca u Gruziji opet su potresli svet i promenili svetski poredak uspostavljan poslednjih 20 godina. Gotovo 100 godina razdvaja ova dva događaja, i bez obzira što se mnogo štošta promenilo, njih povezuje sličnost - da u trenutku kada ceo svet misli da je Rusija na kolenima, ona se neočekivanim akcijama iznenada vraća na međunarodnu scenu i postaje nezaobilazan faktor mira i rata.
Aktuelno obaranje ruku Rusije i Zapada na inače zapuštenim i ekološki devastiranim obalama Crnog mora nije više lokalni sukob. U Gruziji se, a možda uskoro i u Ukrajini, odlučuje o sudbini sveta u 21. veku. Ovog puta je na naizgled sitnu provokaciju Amerike preko svoje marionete, Rusija odgovorila odlučno i bez namere da se zaustavi samo na lokalizaciji Sakašvilijevog požara. Na prašini jednog avanturističkog poduhvata Moskva diže veliko NJET za Vašington koji ga, bar za sada, ne prihvata i šalje celu svoju flotu opasno naoružanu na obale Rusije. Da li bi trebalo naglašavati da su i Rusi i Amerikanci od okeana, preko kopna do vasione izvukli sva sredstva za destrukciju na gotovs? Jedni drugima drže cev na čelu dok se lagano kreću u kavkaskom krugu od ratne krede.
Na Gori kavkaskoj, kao svojevremeno Mojsije na Gori sinajskoj, ruski predsednik Dmitrij Medvedev je ovih dana iskovao tablice sa principima za ruski novi svetski poredak. U pet kratkih i jasnih pravila Medvedev je definisao novu rusku ulogu u procesu globalizacije, povukao liniju preko koje neće tolerisati američke poduhvate i istovremeno odredio gde će se sve nalaziti tačke na planeti na koje će se Ruska Federacija neizostavno oslanjati.
Prvi princip je da će Rusija svakako poštovati međunarodni poredak i sve međunarodne ugovore, dogovore i zakone. Učiniće sve da ih i drugi poštuju. Sva pravila na kojima je zasnovan moderan svet Moskva neće da menja, ali hoće da promeni odnos snaga u njemu. Otuda sledi drugi princip, a to je da će Rusija nadalje poštovati samo Multi-polarni svet. A to znači da se ne mogu više prihvatati odluke koje bi dolazile iz jednog centra, iz jedne zemlje - pa čak, odlučan je Medvedev, i kada je ta zemlja tako ozbiljna i autoritativna kao što je Amerika.
U trećem principu se ističe da Rusija neće voditi politiku izolacije, nego će ekonomski i politički sarađivati sa svim državama na obostranu korist. Da bi se utvrdila dinamičnost anti-izolacionističkog stava dodaje se i četvrti princip, a to je da će Rusija zaštititi živote i dostojanstvo svojih građana, posebno se naglašava - ma gde god se oni nalazili. Zapadni analitičari su se odmah upitali da li će se taj princip sprovoditi u Ukrajini na isti način kao i u Južnoj Osetiji, ukoliko Rusi u Ukrajini ne budu prihvatili dolazak NATO snaga. Ovo je princip o kojem će se razmišljati i u Crnoj Gori, gde ima najviše ruskih građana na Balkanu, sa dosta nepokretne imovine.
Peti princip, nazvan Sfere uticaja, trenutno se najviše analizira u Pentagonu kao i u Beloj kući, u Briselu kao i u Londonu. A možda se najviše odgonetava u zemljama koje su do juče bile deo Sovjetskog Saveza ili članice Varšavskog pakta. Medvedev je istakao da Rusija kao i druge zemlje u svetu ima regione u kojima se nalaze njeni privilegovani interesi. U tim regionima su, tvrdi ruski predsednik, države koje su tradicionalno gajile prema Moskvi prijateljske i srdačne odnose. Radićemo sa njima vrlo pažljivo, obećao je Medvedev, i dalje ćemo razvijati te prijateljske odnose. Naravno, da će se njegovo obećanje odnositi i na Srbiju, kao što smo više puta već skoro dve godine na ovom mestu u Nedeljnom Telegrafu isticali.
Gruzijski gambit je potpuno promenio tok predsedničke trke u Americi. Oba kandidata su za samo nekoliko dana za svoje potpredsednike postavili jastrebove. Obamin - Džo Bajden je zakleti protivnik Rusa, a Mekejnov izbor nosi i dodatna značenja. Značajni kvaliteti Sare Palin su svakako što voli oružje, što je strastveni lovac, što je politički hardlajner i aktivista u američkom lobiju za naoružavanje. U ovom trenutku zatezanja odnosa sa Rusijom republikanci nisu slučajno izabrali za Mekejnovog zamenika guvernera Aljaske. Kao što se zna, Aljaska je nekad pripadala Rusiji i danas se kao jedna od američkih država graniči sa Rusijom. Među njenim stanovnicima je izrazito razvijen tzv. graničarski mentalitet (rendžeri), duboko militarizovan i spreman na akciju u svakom trenutku (pre svega, protiv Rusa). Nije slučajno ni što upravo sada pred obalama Aljaske ruska Tihookeanska flota pod nadzorom Putina izvodi vojne vežbe. Naterana da reaguje i da se opredeljuje između Moskve i Vašingtona na noge je dignuta i Evropska unija. Dok su Berlin i Pariz za to da se na svaki način sa Moskvom nađe jezik prijateljstva, London je više naklonjen Vašingtonu u tvrdom i pretećem stavu prema sili sa Istoka.
Pod pritiskom Ruske revolucije 1917. i uplašene od njenog daljeg širenja, zapadne sile su u Versaju pristale na formiranje Jugoslavije kao tampon zone protiv komunizma. Kada je krajem 80-tih ta opasnost prestala, one su rasturile Jugoslaviju i delimično Srbiju. Šta će se ovde dogoditi sa novim uzdizanjem Rusije? Trebalo bi se setiti da je Putin pred ove izbore uputio Koštunici politički vrlo opredeljujuće pismo o podršci i da Toma Nikolić nikada nije skrivao ni svoje simpatije prema Rusiji, niti ubeđenje da se Beograd i Moskva moraju koordinirati. Na vlasti je prozapadna vlada, ali sa predsednikom države koji je do sada bio u dobrim odnosima i sa Putinom. Opozicija je najavila vruću političku jesen i borbu za nove izbore. Možda je blokada skupštine prvi korak ka novoj Moskvi.