Transatlantski trgovinski savez: teškoće dijaloga SAD i EU

U Vašingtonu je počela prva runda pregovora između SAD i EU o stvaranju Transatlantske zone slobodne trgovine. Političari nazivaju taj projekat najvećim bilateralnim sporazumom u istoriji. Međutim, protivrečnosti između učesnika mogu da komplikuju dijalog, a čak da ga zavedu u ćorsokak, - smatraju neki eksperti.

Tokom poslednjih 10 do 15 godina stvaranje međudržavnih i regionalnih ekonomskih saveza postaje tendencija. Prema procenama eksperata, među zemljama-članicama STO takvih svaveza ima već više od 300. Međutim, Transatlantska zona slobodne trgovine bi bila bez premca. U slučaju uspeha tog projekta godišnji prihodi EU bi se povećali više nego za 150 mlrd dolara, SAD – više nego za 120 mlrd dolara, ali su to cifre za dalju perspektivu. Realnost je takva da su nesuglasice između eventualnih učesnika sposobne da odugovlače pregovore za godine, - kaže šef Centra instituta spoljnoekonomske delatnosti Instituta ekonomije RAN Vladimir Obolenski.

- Prirodno je da tokom pregovora nastaju protivrečnosti. Svaka zemlja ima osetne segmente, u kojima strana konkurencija u nekoj meri sprečava razvoj nacionalne proizvodnje. Za određene segmente s jedne i s druge strane će ostati barijere za ulazak na tržište, da ne bi strana konkurencija ometala razvoj nacionalne proizvodnje.

Nesuglasice ustvari obuhvataju sferu carinsko-tarifnog regulisanja – ima mnogo takvih momenata. Bolne tačke će sigurno postati probleme fitosanitarne kontrole, razlike u tehničkom regulisanju i normama u SAD i EU. Eksperti za poljoprivredu podsećaju da su otprilike 90 odsto američke soje i kukuruza proizvodi genetskog inžinjiringa. Međutim, u EU postoji zabrana za uvoz i prodaju takvih proizvoda iz SAD, te Brisel ne namerava da pravi ustupke po tom pitanju. Najzad, niz ekonomista se boji da će stvaranje zone slobodne trgovine upravo sada doprineti širenju kriznih pojava.

Inače, stvar se može svesti na zaključivanje posebnih ugovora u tim oblastima, gde se stavovi strana poklapaju. Međutim, može da dođe i do punovrednog trgovinskog saveza. Ideologizovani eksperti su ga već nazvali ekonomskim NATO-om, koji bi mogao da diktira uslove igre drugim učesnicima svetske trgovine. Savetnik Instituta savremenog razvoja Nikita Maslenikov smatra da je cilj transatlantskog saveza u drugom.

- Mislim da je to preuveličavanje i namera da se izda za realno ono, što je poželjno. Druga grupa eksperata, u koju spadam i ja, smatra da je reč o tome da bi ti pregovori pokrenuli dohijsku rundu STO i inače reanimirali tu organizaciju, jer je to izazov za STO i čitav sistem međunarodne trgovine, kada nastaje zone, koja pokriva oko 50 odsto međunarodnog trgovinskog prometa.

Uspesi na pregovorima o stvaranju Transatlantske zone slobodne trgovine, ako do njih dođe, postaće ozbiljan izazov za učesnike Ministarske konferencije STO, koja će biti održana u decembru ove godine na Baliju. Inače, mnogi analitičari sumnjaju da će formiranje Transatlantske zone slobodne trgovine stimulisati reforme čitavog sistema svetske trgovine. Kada ti sporazumi budu postignuti, ne vredi očekivati ozbiljan priraštaj bilateralne trgovine, jer barijere između SAD i EU nisu mnogo visoke. Mnoge stvari u okviru zaštite intelektualne svojine ili interesa investitora već su hanrmonizovane u okviru sporazuma OESR.

Vlad Grinkevič,