Saobraćajni udes u «Novoj Moskvi»

Prema statističkim podacima, na osamnaestoj strani knjige čovek gubi interesovanje. Dok svi ostali čitaoci, koji zaneto nastavljaju upijanje informacije i smatraju sebe pravim zaljubljenikom štampane reči, u stanju su da čitaju praktično u bilo kojim situacijama. Danas je potpuno normalno i nikoga ne čudi kada neko čita u kadi, na plaži, na ulici. Međutim težnja prema ekstravagantnosti i želja da se izazove iznenađenje prisutni su i u skromnom svetu ljubitelja knjige, kojima bi knjiga ipak trebala da bude na prvom mestu.

Tako su, na primer, njujorkške intelektualke rešili da dokažu svoju jednakost sa muškarcima sa knjigom u rukama, otvaranjem prvog u svetu književnog toples-kluba. Polugole čitateljke se odmaraju i sunčaju u javnim mestima, i tvrde da nisu ništa gore od muškaraca, koji se šetaju gradom bez majica. Prema zakonodavstvu Njujorka, žene imaju pravo da budu u toplesu bilo gde u gradu, prema tome ova intelektualna zabava je potpuno legalna. Pažnju su knjigoljubke uspele da privuku.

Čitaoci, koji daju prednost čitanju naglas i prikazuju svoje glumačke sposobnosti prisutnim, održavaju ekipna maratonska čitanja. Najduže je takav maraton trajao u Urugvaju, 2007. godine. Od 13. do 22. septembra, šest čitalaca su neprekidno čitali 224 sata u trgovačkom centru u Pajsandu.

Ima ljudi sa retkim sposobnostima čitanja na veoma neobičan način. Na primer, prototip glavnog junaka filma «Kišni čovek», Kim Pik nije bio autista. Međutim imao je specifične fiziološke osobine: veliku glavu, mozak bez žuljevitog tela i oštećen mali mozak. Pik je imao neverovatnu memoriju – pamtio je 98% pročitane informacije. A čitao je na sledeći način: desnim okom desnu stranu i istovremeno levim okom – levu stranu. Na taj način je za nekih 8-10 sekundi mogao da pročita dve strane.

Osim čudnovatih situacija, ljubitelji knjiga imaju i dosta prednosti. U Brazilu, zatvorenicima koji vole knjige smanjuju zatvorski rok. U zatvorima funkcioniše specijalni federalni programi koji stimuliše ovaj intelektualni proces. Svaka pročitana knjiga smanjuje boravak u zatvoru na četiri dana, ali najviše - 48 dana godišnje, odnosno to je dvanaest knjiga. Osim toga, zatvorenici, kao učenici, imaju obavezu da napišu sastav, da bi potvrdili svoje zalaganje i bolje usvojili pročitani materijal.

Proces čitanja nalazi se u centru pažnje brojnih naučnika, koji vrše razne eksperimente i naučna istraživanja u ovoj oblasti. Tako su američki istraživači došli do neočekivanog zaključka: ispostavilo se da je čitanje za vreme jela, kao i seksa – veoma korisno! Tako da se nemojte ustručavati, -čitajte uvek i svuda gde vam se sviđa.

Ana Fjodorova,