Rusija i Kina: mirovna misija-2013

Vojna lica Rusije i Kine napravila su plan za zajedničku antiterorističku vežbu „Mirovna misija“. Ona će biti održana od 27. jula do 15. avgusta na poligonima Centralnog vojnog okruga Rusije. U štab će ući 60 ruskih i kineskih oficira. Komandno-štabska obuka će biti završena kopnenom operacijom u kojoj će učestvovati preko 1500 vojnika. Njihova dejstva na odbijanju terorističkog napada podržaće zajednička vazduhoplovna grupacija.

Vežba „Mirovna misija“ se održava od 2003. godine. Ove godine je rusko-kineska obuka vezana za uvežbavanje taktike osujećivanja terorističke pretnje vremenski najduža: 20 dana. Manevri se održavaju po prvi put posle velike rusko-kineske pomorske vežbe koja je završena 9. jula u području Vladivostoka.

„Mirovna misija“ jača ulogu Rusije kao velike vojne velesile, ubeđen je general-major u penziji, stručnjak IMEMO RAN Vladimir Dvorkin:

- S geopolitičke tačke gledišta važno je to što Rusija sprovodi međunarodnu vojnu vežbu. Tako ona prilagođava svoju vojsku zajedničkim dejstvima s oružanim snagama drugih zemalja. Naravno, manevri pokazuju jačanje naših veza s istočnim susedom. Kina pretenduje na prvo-drugo mesto u svetu s tačke gledišta globalne ekonomske, finansijske, a između ostalog i vojne moći. Vojna vežba se odvija pod znakom antiterorističkih aktivnosti, ali njene razmere bitno prevazilaze snage koje su potrebne za borbu protiv terorista.

Obuka „Mirovna misija“ stalno izaziva povišeno interesovanje stručnjaka SAD i na Zapadu uopšte. Potpredsednik Akademije za geopolitičke probleme Konstantin Sivkov je na sledeći način objasnio povećano interesovanje za rusko-kinesku vežbu na Zapadu:

- To je prirodno i logično. Zabrinuti su zbog formiranja rusko-kineske alijanse. Do sad je ona bila čisto ekonomska, a sad postaje vojno-politička. S jedne strane, ruska visoka tehnologija u avijaciji i brodogradnji, raketno oružje, ruski nuklearni potencijal, ruski resursi. S druge strane, marljivost, veliki broj stanovnika, upornost i demografska ekspanzija Kine. To je čudovišna snaga. I prirodno, Zapad je veoma zabrinut zbog ovog vektora razvoja rusko-kineskih odnosa. To u principu predstavlja pretnju po dominaciju Zapada u svetu kao takvu.

Da li se u ovom slučaju radi o vojnom savezu? Konstantin Sivkov smatra da alijansa može da se pretvori u bilo šta. Sve zavisi od geopolitičke situacije u svetu. Ne koristeći termin „savez“ stručnjak ipak nije isključio mogućnost stvaranja vojno-političkog bloka Moskve i Pekinga u budućnosti.

S tim se ne slaže stručnjak Instituta za Daleki istok RAN Pavel Kamenov. Po njegovom mišljenju, svi razgovori o mogućnosti rusko-kineskog vojnog saveza se na Zapadu vode isključivo kako bi se razvijala tema „kineske pretnje“:

- Ne postoji vojni savez između Rusije i Kine, o tome nikad nije bilo govora. Svaka zemlja je apsolutno samostalna u sprovođenju svoje vojne politike, između ostalog, i u borbi protiv terorizma. Druga je stvar što će Moskva i Peking uskladiti svoje aktivnosti. Međutim, obaveznog, čvrstog vojnog saveza nema. I niko ne pokazuje nameru da ga stvori.

Obuka „Mirovna misija“ će biti održana u tri faze. To su: dislokacija vojske, planiranje operacije i neposredne zajedničke borbene aktivnosti. Strane zasad nisu ništa saopštile o pozivanju stranih posmatrača na manevre.

Vladimir Fjodorov,