Kina na svetskom tržištu oružja

Dugo vremena su vojni stručnjaci Kinu posmatrali isključivo kao uvoznika. Istina, Peking je dobio malo iskustva u izvozu, kada je '80-ih godina zaraćene strane Irak i Iran snabdevao starim sovjetskim modelima lakog naoružanja i vojne opreme. Međutim, to se ne može nazvati kineskim vojnim izvozom.

Do proboja je došlo nedavno. Prema podacima Štokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje problema mira, u 2012 godini, Kina je iznenadila mnoge vinuvši se u grupu lidera-izvoznika, prodavši robu u vrednosti 8,3 milijardi dolara, prešavši time Veliku Britaniju. Činjenice i brojke su proveravali u mnogim centrima. Svi su došli do istog zaključka, pri tom, nije se radilo o preprodaji ruskog oružja. Kina, kao jedan od glavnih potrošača, istovremeno je postala glavni snabdevač oružja i opreme. Kako je to moguće?

Odgovor leži u specifičnosti formiranja kineskog vojno-industrijskog kompleksa i kineske ekonomije u celini. Kineski vojno-industrijski kompleks - relativno skorašnji proizvod političke reforme. Kinesko rukovodstvo smatra da Kina u usponu treba da ima moćnu i modernu vojsku. Tokom '90-ih godina, oni su uvezli ogromnu količinu ruskog oružja i opreme, koje je, ne samo otišlo vojsci, već je bilo pažljivo proučavano i kopirano.

Zapadni stručnjaci su često, posebno u kasnim '90-im i ranim 2000-im, kinesku ekonomiju nazivali "ekonomijom kopiranja," što delimično odgovara istini. Kinezi su poseban uspeh postigli u vojnoj sferi.

Kineski vojno-industrijski kompleks je usvojio skoro sve obrasce ruskog, evropskog i izraelskog oružja, koji su se našli na tržištu. Korišćena su i američka dostignuća. Pozadina toga je bila velika finansijska i tehnološka sposobnost Pekinga, do koje je došlo kao rezultat uspešnih reformi. Sve to je dovelo do toga da je sredinom 2000-ih, Kina uspela da formira moderan vojno-industrijski kompleks.

To nije prošlo bez skandala i nesporazuma. Mnoge vrste kineske tehnike (posebno u vazduhoplovstvu) ličile su na najbolje primerke ruskih MiG-ova i američkih lovaca, raznih modifikacija. Kineska vojna industrija u nekim oblastima i dalje u velikoj meri zavisi od snabdevanja stranim komponentima. Kineska vazduhoplovna industrija, na primer, 100% koristi ruske motore.

Strane posmatrače je posebno impresionirao kineski vojni uspeh na poslednjim aeromitinzima u Kini Airshow China. Na izložbi u 2012 godini, zapadne stručnjake je iznenadio lovac-stelt Shenyang J-31, kao i niz novih kineskih bespilotnih letelica, koje su, kako se ispostavilo, već dugo vremena deo kineske vojske. Prvi, koji su počeli da rade na razvoju ove tehnologije, bila je državna korporacija ASN, 1996 godine.

Kineski organizatori izložbe su tokom predstavljanja novog modela bespilotne letelice, pokazali snimak o virtuelnom napadu najnovijeg modela letelice Blue Shark UCAV na indijski nosač aviona. Pri čemu je nosač aviona nosio pravo ime i već se nalazi u službi. Napad je, lako možete predpostaviti, bio uspešan. Film je, prema zamisli kineskih organizatora, služio ne samo za reklamu, već je imao i "edukativni" karakter: regionalna suprotstavljenost Kine i Indije, kao i nerešeni teritorijalni spor – važni su stimulansi za unapređenje kineske i indijske vojske.

Kineski interes za ruska vojno-tehnička dostignuća je i dalje veliki, samo što je struktura kineskih nabavki u Rusiji drugačija. Kina ne želi da kupuje velike serije, već samo visokotehnološke proizvode. Prošle godine, od ukupnog izvoza koncerna "ROSOBORONEKSPORT", u Kinu je otišlo 12% (više od 2,1 milijardi dolara).

Od 5 do 12 jula 2013 godine održane su rusko-kineske vojne vežbe "Morska saradnja - 2013", u kojima je učestvovalo 20 ratnih brodova i više hiljada vojnika sa obe strane. Tokom poslednje dve godine, kineska vojska je održala 21 zajedničku vojnu vežbu sa oružanim snagama stranih zemalja, dok je u periodu 2006-2010 - 32.

Drugim rečima, možemo govoriti ne samo o spektakularnom izlasku Kine na tržište oružja, već o kompleksnom vojnom razvoju. U Kini se stvara napredni vojno-industrijski kompleks, vrši se korenita modernizacija vojske, koja sve više uzima učešća u različitim aktivnostima od mirovnih operacija do zajedničkih vojnih vežbi. Kina, koja je ranije bila u senci, sigurno se pretvara u moćnu vojnu silu koja će uticati na odnos snaga u svetu u 21. veku.

Sergej Luzjanjin,