Vojne poluge „kormilara“ Evrope

Kako se približava samit EU za pitanja politike u sferi bezbednosti i odbrane, planiran za decembar, data tema, sudeći po izjavama političara i komentarima štampe, stiče sve osetniji značaj. Ovih dana, na primer, ministar odbrane Litvanije koja trenutno predsedava EU, Juozas Olekas, izjavio je u intervjuu baltičkom Internet-portalu Delfi da je među glavnim prioritetima Litvanije kao zemlje predsedavajućeg EU aktivnije uključivanje učesnika programa Istočno partnerstvo u zajedničku politiku bezbednosti. Juče su svoje inicijative izneli drugi „kormilari“ EU, Evropska komisija, kao i predstavnici zemalja-lokomotiva – Nemačke i Francuske.

U toku pripreme za razmatranje ove teme na predstojećem decembarskom sastanku šefova EU jedan od litvanskih prioriteta će biti, po rečima ministra, tešnja koordinacija dejstava sa zemljama članicama Istočnog partnerstva. Jer bezbednost regiona u mnogome zavisi od naših odnosa sa susedima, rekao je Olekas. Pri tome, bezbednost ne samo regiona, već i čitave Evrope.

Druga je stvar o kojim susedima i kojoj bezbednosti se radi. O tome kako je shvatila 2008. godine bezbednost Gruzija, ona je očigledno pokazala svojom agresijom protiv Južne Osetije. Ili sledeća nijansa. U toku manevara pod okriljem NATO-a, planiranih za novembar na teritoriji baltičkih zemalja, uvežbavaće se, kako se saznalo, dejstva na odbijanju „agresije“ od strane neke „sudedne države“. Kog se to sudeda plaše na Baltiku, između ostalog i u zemlji koja predsedava EU?

Vojnim polugama evropske politike rešila je da se okrene i Evropska komisija. U izjavi zemljama članicama EU objavljenoj u Briselu predlaže se da se između ostalog ujedine napori u sferi poizvodnje vojne tehnike i naoružanja. To će omogućisti, smatra štab EU, ekonomičnije trošenje sredstava koja se izdvajaju u odbrambene svrhe. Još jedna inicijativa koja potiče od rukovodstva Evropske komisije i Službe spoljnih dejstava na čelu sa Vrhovnim predstavnikom EU za međunarodne poslove i politiku bezbednosti Ketrin Ešton jeste stvaranje evropske službe obaveštavanja i bezbednosti. Eksperti smatraju to svojevrsnim odgovorom na elektronsku špijunažu SAD u Evropi i svetu.

Tema samostalne odbrambene politike nije nova za Brisel, smatra vojni ekspert, glavni urednik lista Nacionalna odbrana Igor Korotčenko. Istina, posebne perspektive on za nju ne vidi.

- EU odavno izjavljuje da je spremna i da će da sprovodi neke vojne operacije, mada sasvim je očigledno da ne može da to radi samostalno, kaže ekspert. Pošto upravo SAD kao glavna zemlja u okviru alijanse glavni su inicijator i donator pojedinih vojnih operacija. Pa i vojno-tehničke mogućnosti Evrope su naravno ograničene u poređenju sa američkim.

Ekspert za pitanja bezbednosti nemačkog Fonda Bertelsmana Štefani Vajs direktno povezuje aktuelnu odbrambenu politiku EU sa strategijom NATO-a.

- Razlozi koji se iznose sada kako u EU, tako i u NATO-u, a suština se izražava terminom „pametna odbrana“, svode se na to kako u uslovima smanjenih sredstava dostići maksimum, rekla je za vreme razgovora za Glas Rusije Štefani Vajs. U prvom redu radi se o tome da se svedu zajedno one snage i mogućnosti koje još preostaju. I EU sa njenom politikom u sferi odbrambene bezbednosti najbolje je mesto gde takvo objedinjavanje može da bude postignuto.

A zemlje Baltika diskutuju ovih dana o tome da naprave zajedničku baltiku armiju? Tako da evropski političari pokreću nove vojne poluge.

Oleg Severgin,