Problem kosmičkog smeća se komplikuje?

U SAD žele da zatvore jedan od sistema kontrole kosmičkog prostora oko Zemlje koji prati smeće uorbiti. To može da učini letove satelita i MKS rizičnijim. Između ostalog, eksperti nisu jednistveni u mišljenju na taj račun.

Sistem radara kosmičkog izviđanja Ratnog vazduhoplovstva SAD jednostavno zovu SpaceFence ili Kosmička ograda. To su tri gigantska predajnika sa antenama dužine po 2 milje i šest prijemnika na jugu SAD. Sve to prati objekte u orbiti od početka 60-ih godina.

I sada je komanda Kosmičkih snaga u okviru Ratnog vazduhoplovstva, rešila da ne produžu ugovor sa firmom operaterom, koja je 4 godine osiguravala rad Spejs Fens. Do 1. oktobra saradnicima je naloženo da napuste objekte radarske mreže, koji treba da budu isključeni. O demontaži ograde za sada nema reči, i dalja njena sudbina je nejasna.

Data radarska mreža viti sve predmete u orbiti veličine preko 10 centimetara. Između ostalog hiljade velikih delova orbitalnog smeća koji prete satelitima i pre svega Međunarodnoj kosmičkoj stanici. Dobijajući upozorenja sa Zemlje, stanica manevriše kako bi izbegla sudar sa smećem. Ali posle otključivanja Spejs Fens rizik za posadu MKS ne raste, - drugi sitemi će pažljivije pratiti smeće. I Rusija će podeliti sa drugima svoje podatke o situaciji u orbiti. Kada na dnevnom redu stoje pitanja bezbednosti posade, interesi Rusije i SAD su nerazdvojni, ubeđen je dopisni član Ruske akademije kosmonautike Jurij Karaš.

- Rusija ima sitem Prozor, njen glavni element se nalazi u Srednjoj Aziji. Postoje odgovarajuća sredstva u SAD, koja se nalaze pod kompetencijom NASE. Zato sam potpuno uveren: zatvaranje sistema Spejs Fens neće predstavljati nikakvu potencijalnu pretnju po posadu MKS.

Drugi sagovornik Glasa Rusije skrenuo je pažnju na specifiku ograde. Dajemo reč uredniku lista Novosti kosmonautike Igoru Afanasjevu.

- Šta se govorilo o ogradi: glavna njena prednost je u tome što prati objekte na visini do 24 hiljade kilometara. A MKS leti mnogo niže. Ostali predajnici i sistemi prae orbitu do hiljadu kilometara. Mislim da ovde posebno rizik ne raste.

Ali ne smatraju svi eksperti tako. Američki posmatrač satelita i vlasnik sajta www.satwatch.org Majkl Koleta istakao je još jednu osobinu Spejs Fens. Ovu mrežu ne treba specijalno navoditi, u nju dospeva sve – radari rade danonoćno. Tako da predvideti kretanje smeća na visinama na kojima je živ saobraćaj, između ostalog tamo gde leti MKS, sada će biti teže.

Po mišljenju eksperata analitičke američke korporacije Rend, razgovori o isključenju Spejs Fens nisu ništa drugo do posebna forma pritiska na Pentagon i kongres od strane lobija industrije. Njima je potrebno da kongres što pre odobri izdvajnje sredstava za izgradnju mreže nove generacije, to je oko 3 milijarde dolara. Narudžbine očekuju firme Lokid Martin i Rejteon. Puštanje u rad najranije 2017. godine.

Šanse da će aktualni sistem biti spasen ipak postoje. Želimo da mislimo da povod neće biti sudaranje sa smećem u orbiti.

Boris Pavliščev,