Admiral Ušakov – „oslobodilac i otac Grčke“

Državni vojni muzej u Solunu će uskoro dopuniti još jedan eksponat – gipsana bista velikog ruskog komandanta flote, admirala Fjodora Ušakova.

Delo je napravio i prikazao u Moskvi poznati skulptor Nikolaj Kuznjecov-Muromski. Po njegovom mišljenju,

- To će biti poslanica ruskog naroda narodu Grčke. Admiral Ušakov je zadivljujuće harmonična ličnost. Otac mornara, koje je nekad hranio od sopstvene plate, svojim ponašanjem im je bio primer u svemu. Njegova posada nije psovala, nije pila i nije pušila, na njegovim brodovima je vladala najstroža disciplina.

Ušakov je bio veliki novator umeća flote. Od 43 bitke u kojima je učestvovao, ni u jednoj nije bio pobeđen, nijedan brod pod njegovom komandom nije bio izgubljen, nijedan mornar nije dospeo u zarobljeništvo. On je činio nemoguće: osvojio je, na primer, po svim pokazateljima neosvojivu tvrđavu Krf oslobodivši je od Francuza. Admiral je delovao neočekivano, kršio je sve kanone flote, prilazio je protivniku u puškomet, izvodio je svoj brod u prvu liniju, zauzimao je opasan položaj podstičući svojom hrabrošću odstale. Skultpor ističe:

- Uzgred rečeno, Ušakov je u detinjstvu išao u lov na medvede. Jednom rečju, bio je neopisivo hrabar. Tako ga zamiljšam i takvu skulpturu sam napravio za grčki muzej.

Ranije je minijaturu biste Ušakova skulptor poklonio patrijarhu Moskovskom i cele Rusije Aleksiju II i dobio je blagoslov od pastira za veliki rad, što je bilo važno. Jer, RPC je admirala pribrojala zboru svetaca. O žitiju „svetog pravednog vojnika Fjodora Ušakova“ na prezentaciji u Moskvi je govorio predstavnik Ruskog komiteta ratnih veterana i vojne službe Boris Izmajlov:

- Ušakov se u Rusiji poštuje kao izvanredan pomorski strateg, kao glavni tvorac pobeda ruske fote. U Rusko-turskom ratu eskadra pod njegovom komandom je osvojila pobedu kod ostrva Fidonisi. Zatim je usledila sjajna pobeda u Kerčenskom moreuzu. Kod rta Kaliakrija 1791. godine rat s Otomanskom imperijom je završen potpunim uništenjem ekadre turskog sultana koja je u sastavu imala 78 brodova. U to vreme ruska flota Ušakova je ovde imala svega 34 broda. Poznati Sredozemnomorski pohod admirala koji je zatim usledio radi pružanja pomoći kopnenoj vojsci koja je ratovala s francuskom armijom ušao je u udžbenike pomorstva. Ruski korpus koji je učestvovao u pohodu oslobodio je 7 jonskih ostrva, a što je glavno, na juriš je osvojio tvrđavu Krf, koja se u Evropi smatrala neosvojivom.

Kako mu je to pošlo za rukom? Ušakov je postupio mudro: uputio je pisani apel stanovnicima ostrva – pravoslavnim Grcima da pomognu u „svrgavanju nesnosnog jarma“ bezbožnika – Francuza. Zauzvrat je dobio oružanu pomoć stanovništva. Ma koliki otpor da su pružali Francuzi, ostrva su bila oslobođena. 19. februara 1799. godine pala je i tvrđava Krf. Narod iz svih sela i obližnjih ostrva se okupio na obali kako bi svečano dočekao vrlog ruskog komandanta fote. Kao ovlašćeni predstavnik Rusije on je na Jonskim ostrvima osnovao republiku – prvu grčku nacionalnu demokratsku državu novog vremena. Pomagao je u izradi njenog ustava. Senat Krfa je Ušakova nazvao „svojim osobodiocem i ocem“. Evo, na ovaj slavni događaj će posetioce podsećati bista admirala ruske flote u vojnom muzeju u Solunu...

Projekat predaje spomenika velikih pregalaca Otadžbine na dar stranim zemljama je smislio samo jedan čovek – pukovnik u penziji, pomoćnik predsednika komiteta Državne dume RF za odbranu Igor Novosjolov. Zahvaljujući njegovom trudu „izaslanici iz Rusije“ u mermeru, bronzi i gipsu danas ukrašavaju trgove i muzeje različitih zemalja. Oni se nalaze u Srbiji, Sloveniji, Italiji, Bugarskoj, Belgiji, Turskoj i Južnoj Koreji pomažući zbližavanju naroda kroz istoriju i kulturu.

Gajane Hanova,