Darko Mladić: Haški tribunal - prevara i instrument za pritisak na države

U ponedeljak 19. avgusta je nastavljen proces protiv generala Ratka Mladića u Hagu. Tim povodom razgovarali smo sa njegovim sinom, Darkom Mladićem, o tome šta se dešava u tom procesu.

Gospodine Mladiću, Vašem ocu je nastavljen proces u ponedeljak u Hagu.

- Da nastavljen je proces koji se nažalost pretvorio u veliku prevaru.

Zašto to kažete? Da nije to malo prestroga ocena?

- Voleo bih da je to prestroga ocena međutim bojim se da je preblaga. Pokušaću da Vam objasnim zašto to kažem. Primera za tu ocenu zaista ima previše ali počnimo od najvažnije oblasti, a to je za mene i porodicu svakako zdravlje moga oca. Početkom juna u tribunalu se desilo nešto neuobičajeno po prvi put. To je da su se odbrana, tužilaštvo, sekretarijat pa čak i zatvorski doktor čuveni dr. Falke složili oko nečega. Tema je bila zahtev odbrane koji je potkrepljen mišljenjem doktora veštaka odbrane da je iz hitnih zdravstvenih razloga neophodno skratiti generalu Mladiću radnu nedelju sa 5 na 4 radna dana. Dakle, sa zahtevom odbrane su se složile sve strane u postupku pri tome i svi doktori koji su bili pozvani da daju svoje mišljenje. Međutim, sudsko veće na čelu sa gospodinom Orijem je odlučilo da su i oni i veštaci pored toga što su i sudije, te su doneli odluku suprotnu mišljenju svih veštaka doktora angažovanih po ovom pitanju i odbili taj naš zahtev. Moram na ovom mestu da kažem da je moj otac jedini u tribunalu trenutno koji ima tako brz tempo suđenja. Kod predsednika Karadžića i Hadžića koji su daleko boljeg zdravlja radna nedelja traje 4, pa ponekad i 3 radna dana. Porodica smatra da ovaj tempo suđenja bukvalno ugrožava život mome ocu. Ko će biti odgovoran ako usled ovakvog iznurivanja nastupe dramatične posledice po zdravlje moga oca? Verovatnoća za takav ishod nije mala a svakim danom ovakvog preterano jakog tempa suđenja ta verovatnoća se povećava. Pri tome ovo je samo onaj najdramatičniji aspekt pitanja zdravlja moga oca. Postavlja se još i pitanje kako može čovek koji je suočen sa tako teškom optužnicom uopšte da se priprema za svoju odbranu ako nakon sudskog dana ne može da ustane iz kreveta čak ni da bi večerao?

Šta Vi mislite zašto sudsko veće tako postupa?

- Mislim da je sada već očigledno da se pri donošenju različitih odluka sudsko veće ne vodi interesima pravde već nekim sasvim drugim interesima koji su političke prirode. Pored ovog pitanja zdravlja koje nije od juče i kojim se od početka ovog suđenja bezobzirno manipuliše tu je još i niz drugih postupaka sudskog veća koji su usmereni na onemogućavanje normalne odbrane moga oca.

Možete li da navedete neki primer takvih postupaka suda?

- Naravno, tih primera ima toliko da bih mogao danima da vam pričam o tome, ali evo nekih. Generalno, sudsko veće se ne pridržava pravila koja su doneta statutom samog tribunala ali ni pravila koje je samo sudsko veće donelo na početku ovog procesa i to po pravilu na štetu odbrane. Odbrana se od početka ovog procesa oseća kao kada bi fudbalski sudija u sred utakmice odlučio da drugačije tumači ofsajd i to samo protiv jednog tima. Prosto, situacija je došla do apsurda. Recimo, tužilaštvo je obavezno da pre početka suđenja obelodani odbrani sve dokaze kojima raspolaže inače suđenje ne može da počne. Međutim, mi imamo situaciju da danas u drugoj godini suđenja sud dozvoljava tužilaštvu ne znam po koji put već da obelodanjuje nove desetine hiljada stranica iako je bilo dužno to da uradi još pre početka suđenja. Sud im to dozvoljava kontinuirano. Budući da sudsko veće to stalno omogućava tužilaštvu jasno se uočava koordinacija između suda i tužilaštva sa ciljem da se onemogući efikasna odbrana mog oca. Na ovom mestu moram da kažem da je odnos snaga između tužilaštva i odbrane katastrofalno neravnopravan. Tužilaštvo ima 67 pravnika i na stotine pomoćnog osoblja. Odbrana ima 3 advokata i 4 istražitelja. Takođe, tužilaštvo ima prednost od 18 godina rada pa ipak oni nisu u stanju do dana današnjeg da predoče dokaze koji bi u jednom kratkom, efikasnom postupku mogli da pokažu krivicu moga oca. Sama ta činjenica dokazuje automatski nevinost moga oca. Zatim, recimo kada se odbrana žali na nešto, sudije odugovlače odluku mesecima i saopšte je često samo usmeno i to mesecima nakon što je ono zbog čega se žalila odbrana već prošlo. To postaje potpuno besmisleno. Time se odbrani uskraćuje pravo na žalbu i otežava, a često i onemogućava efikasna odbrana. Te usmene odluke po pravilu takođe ne prate pismena obrazloženja što je za savremeno pravosuđe nezamislivo. Kako da se žalite na nešto kada nemate pismeni trag na osnovu koga treba da se žalite.

Kakve su onda posledice ovakvog nepravednog vođenja procesa?

- Meni se čini da su posledice katastrofalne i to ne samo po sudbinu moga oca. Jedna dimenzija je to da je mom ocu uskraćeno pravo na pravedno suđenje, što je sad očigledno. Druga dimenzija je da mu je ugrožen i sam život obzirom na to da takvo iscrpljivanje za njega može da znači ne samo pogoršanje zdravlja već i smrtni ishod, a sudije uporno to ignorišu. Međutim postoje posledice koje prevazilaze sudbinu bilo kog pojedinca koji se tamo nalazi, a to je činjenica da se ovakvim dirigovanim političkim suđenjima jedan organ kojeg je formirao Savet bezbednosti pretvara u instrument za pritisak na različite države kojima se na taj način takođe narušavaju prava koja proističu iz sistema međunarodnog prava i samim tim se na neki način ruši i međunarodni poredak. Čini mi se da posledice takvog zanemarivanja međunarodnog prava gledamo već godinama u nazad i to ne samo u zemljama bivše Jugoslavije. Nažalost pred našim očima se dešava eskalacija različitih kriza sve do učestalog počinjanja različitih ratova. Takav razvoj i rast nasilja u svetu nije samo za žaljenje, nego ratove treba sprečavati svim sredstvima, koje međunarodno pravo i sve miroljubive zemlje sveta koje poštuju to pravo imaju na raspolaganju, a ne da se ruši taj sistem koji je napravljen da bi se sprečilo izbijanje novih ratova.

Vanja Savićević,