Jubilarna Venecija priprema iznenađenja

U Italiji startuje jubilarni, 70. Venecijanski filmski festival, koji spada među najveće i najprestižnije međunarodne filmske smotre. Postoji ustaljena predstava da Rusiju u Veneciji vole, Rusi su često tamo dobijali nagrade. Ali ove godine u osnovni konkurs nisu dospeli.

Mogu se, naravno, tražiti razlozi, na primer u tome što je budžet festivala znatno smanjen, sve do toga da u glavnom konkursu igrani filmovi idu paralelno sa dokumentarnim. Toga u Veneciji još nije bilo. Ali najverovatnije selektori jednostavno nisu našli dostoji film u rusiji. A Venecija je čuvena po brižljivom odabiru, i ne sreće sa kursa, uverava u intervjuu za Glas Rusije moskovski filmski kritičar Anton Dolin.

- Alberto Barbera koji je od prošle godine na čelu Venecijanskog festivala, veran je svom oslanjanju na pametan film. I sugran sam da oni filmovi gde igraju holivudske zvezde, a njih nije tako mnogo, ali ima ih, ubeđen sam da će sve one biti tamo u ulozi nimalo glamuroznoj i za sebe tipičnoj.

Organizatori Venecijanskog festivala, bez obzira na teškoće, prikazaće publici dosta iznenađenja, smatra Anton Dolin, i u glavnom konkursnom programu, i u drugim.

- Ne može da ne bude iznenađenje novi crtani film Hjaa Mijadzake Vetar jača. Veliki japanski doajen je napravio animirani film, ali ne za decu i ne bajkovit. To je priča o čuvenom japanskom vojnom vazduhoplovnom inženjeru, sasvim realnom licu. Ili Teri Gilijam, odličan režiser sa filmom Teorema nule, napravio je nešto sasvim neobično što se ne uklapa ni u kakve okvire. Ili film Kim Ki Duka Mjobius, skandalozni, tamo je scena incesta – u Koreji čak nisuhteli da mu daju dozvolu za prikazivanje dok režiser nije bitno skratio film...

Naravno, kao veliko iznenađenje može da se razmatra i nov, u suštini unikalan konkursni program – Venecijanska klasika. U nju su uključeni filmovi istaknutih svetskih režisera. I tu je Rusija prisutna: to je film Alekseja Germana Moj drug Ivan Lapšin. Kolosalni će biti konkurs! – rekao je u intervjuu za Glas Rusije filmski kritičar Valerij Kičin.

- Oni predstavljaju svetsku klasiku nivoa Viskontija, Kusturice, Frančeska Rozija, Roberta Roselinija – i tu je dospeo Moj drug Ivan Lapšin. Pri tome to nije samo parada klasike, to je konkurs u čijem žiriju su 28 studenata filmskih škola Italije. To je realni pokušaj da se uspostave mostovi među genreacijama – između prošlog filma i savremenog.

Mostovi među generacijama ideja je aktualna za mnoge zemlje. I za Rusiju takođe. Venecija u tom smislu daje mogućnost novih generacijama ruskih građana da pogledaju unazad i da porede svoje iskustvo, svoj rad sa radovima sunarodnika nagrađenih u Italiji. Venecija je otkrila svetu ime Adreja Tarkovskog, dodelivši mu za prvi dugometražni film Ivanovo detinjstvo glavnu nagradu – Zlatnog lava. Takvu istu nagradu iz Venecije doneli su Nikita Mihalkov, Aleksandar Sokurov, Andrej Zvjagincev. Hteli bismo da ovaj spisak ubuduće bude nastavljen.

Rita Bolotska,