Novi put svile proći će iz Azije u Evropu

Zemlje Šangajske organizacije za saradnju mogu da preporode Put svile u obliku posebnog saobraćajnog koridora. Kako je na samitu ŠOS u Biškeku izjavio ministar za nauku i tehnologiju Kin eVang Gang, ova ideja je naišla na podršku među svim članovima organizacije. Novi Put svile može da prođe od Kine do Evrope preko Rusije i zemalja Centralne Azije.

Zemlje ŠOS su spremne na tešnju trgovinsko-ekonomsku saradnju. Za tri poslednja meseca predstavnici Kine, inicijatora Novog puta svile, boravili su u zemljama Centralne Azije – Kazahstanu, Uzbekistanu i Turkmenistanu. Dostignuti su dogovori da se razvijaju zajednički projekti u vrednosti od nekoliko desetina milijardi dolara. Stvaranje saobraćajnog koridora iz Azije u Evropu naredni je korak ka razvoju ovih odnosa, ističe odgovorni sekretar Rusko-Kineske komore Sergej Sanakojev.

- Reč je formiranju transnacionalnog koridora praktično preko čitave teritorije evroazijskog kontinenta. Kao uvek, takvi koridori podrazumevaju ne samo mogućnost premeštanja robe i usluga, već i formiranje industrijskih klastera, novih proizvodnji, visokih tehnologija. Tačnije otvaraju se najšire mogućnosti za saradnju u okviru ŠOS prilikom realizacije ovakve inicijative.

Zadatak projekta je da se izgradi jedinstvena mreža puteva od Tihog okeana do Baltika, da se likvidiraju trgovinske barijere, smanje rokovi isporuke tereta i da se uvećaju međusobni proračuni u nacionalnim valutama. Jedna od mogućih varijanti budućeg Puta svile je saobraćajni koridor Evropa-Zapadna Kina. Ovaj put će proći kroz Kazahstan, prići granici Rusije, zatim preko Orenburga, preko federalnih trasa ka Sankt-Peterburgu, preko kojeg će izbiti na Finski zaliv i Baltičko more. Dužina ove trase može da iznese skoro 8500 kilometara. Komentariše glavni analitičar kompanije RGS-Upravljanje aktivima Aleksandar Potavin.

- Ako pogledate kartu sveta i procenite mogućnost formiranja takvog puta, roba iz Kine u Rusiju, preko Srednje Azije dalje će se isporučitavi u Evropu. Kini ova inicijativa, naravno, odgovara. Ona omogućava da se svedu na minimum saobraćajni troškovi, pošto je Veliki put svile za trećinu kraći od pomorskog koji zaobilazi Aziju i Arabijsko poluostrvo.

Ako koncepcija bude realizovana, Kina će moći da smanji rok prebacivanja tereta. Sada roba u Evropu morem ide 45 dana, Transsibirskom železnicom oko dve nedelje. Novi put će biti najkraći i trajaće najviše 10 dana. Saobraćajni koridor će omogućiti ne samo Kini da se razvija, već i drugim učesnicima. Oni mogu dobro da zarade na tranzitu i logistici, a takođe će privlačiti kineske investicije za svoje transportne projekte, ističe Sergej Sanakojev.

- Biće na dobitku i Rusija, zato što možemo da iskoristimo sve prednosti tranzitne države. O važnosti ovog zadatka govorio je predsednik Rusije na Sankt-Peterburškom ekonomskom forumu u junu. Verovatno će od toga imati koristi Kazahstan, pošto je uspeo da iskoristi svoj geografski položaj u datom pitanju. Danas iz Kine u Evropu preko njega prolazi mnogo tereta. Biće na dobitku i drugi članovi ŠOS.

Ranije je SAD predložila Kini drugu maršrutu, takozvani projekat TRASEKA, koji zaobilazi Rusiju preko Kavkaskog regiona prema Kaspijsko i Crnom moru. On je bio komplikovaniji i skuplji. Činjenica da je Kina predložila ideju Puta svile na samitu ŠOS govori o tome da je Kini aktualna varijanta draža.

Tatjana Golovanova,