Lako je svrgnuti vlastu Beogradu, probajte da svrgnete vlast u Prištini

Početkom septembra premijer Srbije Ivica Dačić je izjavio da je gradonačelnik Beograda Dragan Đilas na putu ka „pluskvamperfektu“, to jest- davno prošlom vremenu.

I u utorak se to i dogodilo - skupština Beograda je oslobodila dužnosti gradonačelnika, pri čemu su glasovi partije penzionera PUPS bili presudni.

Nekad se čini da svojevremeno gradonačelnik nije postao predsednik Demokratske partije, svega toga ne bi bilo. Zato što, već nalazeći se na mestu zamenika Borisa Tadića, njega su pre svega doživljavli kao administratora.  Ipak, kako je govorio kolega Đilasa, gradonačelnik iz dela Nikolaja Gogolja „Revizor“, „nema čoveka, koji za sobom nema nikakvog greha“. Već sam Bog je tako ustrojio.“ Istina, to je verovatno, neprijatno upoređivanje za Đilasa, zato što je ovaj Gogoljevski lik, opravdavajući svoje postupke govorio o trgovcima i stanovnicima: „ako sam i uzeo od nekog, to sam radio bez bilo kakve zle namere“.

Godine Đilasa na vlasti se prihvataju na razne načine. Sa jedne strane, apriori popularne mere, kao što briga o zdravlju prestončnih učenika - dva kompleta besplatnih udžbenika - za školu i za kod kuće,  nova parking mesta, manji redovi u dečjim vrtićima. Sa druge strane, sporni projekti, poput mosta na Adi čija se cena pred kraj radova ispostavila duplo većom nego što je početno bilo predviđeno.  Plus i zadovoljstvo nazivati prestonicu „evropskom“ trebalo je platiti: Beograd se dok je Đilas bio na vlasti zadužio do grla, iako se još 2008. godine mogao pohvaliti suficitom u budžetu, tvrde oponenti.

Osvojiti državu, a ne uzeti prestonicu - to je tek polovina pobede. To je odmah prekrasno shvatila Srbska napredna stranka i njihovi koalicioni partneri na svim nivoima vlasti. Politički rezultat smene je ovakav: Demokratska stranka trpi još jedan poraz i nakon predsedničke fotelje i ministarskih kabineta, napuštaju i glavni grad. Praktično, kao Kutuzov Moskvu. Samo Kutuzov koji je bio naoružan, kako je pisao Lav Tolstoj, „palicama naroda“, u prestonicu se vratio. A da li će uspeti demokrate - veliko je pitanje. Komentar beogradskog politikologa Dejana Vuka Stankovića:

- Meni se čini da ovu smenu treba čitati u ključu jednog nepisanog političkog pravila koje dominira Srbijom, a to je da onog trenutka kad se formira republička vlast, njen politički sastav treba preneti na jedinice lokalne samouprave, bilo da je reč o opštinama, bilo da je reč o gradovima. I pre Đilasove smene u 24 opštine je izvršena promena političkog sastava vlasti. Jednom rečju, vladajuća garnitura želi da uspostavi potpunu dominaciju nad svim segmentima državne uprave. U Srbiji, nažalost, ne postoji neko striktno odvajanje lokalnih izbora od parlamentarnih i predsedničkih.

Drugi element koji podupire tu priču jeste činjenica da se ovde ne glasa direktno za gradonačelnika i ne glasa se za odbornike po nekom većinskom sistemu, nego se gotovo identično parlamentarnom sistemu glasa za stranke. Ako želimo da budemo pravični, to je nešto za što nisu odgovorni protagonisti Đilasove smene. Ta pravila igre uvedena su od strane petooktobarskih pobednika, DS i DSS, koji su, recimo, konkretno kada govorimo o gradu Beogradu, zbog svojih političkih razloga promenili sistem u trenutku dok su sarađivali.

Ispada da su demokrate stale na sopstvene grabulje. Narednih dana biće jasnije šta čeka prestonicu - novi izbori ili nekakvo „prekomponovanje“ sadašnjih vlasti. Kako primećuje Dejan Vuk Stanković, socijaliste Dačića se boje novih izbora, dok naprednjaci Vučića očigledno žele izbore što pre. Na talasu popularnosti ove partije, a pre svega lidera, oni poputno mogu da za sebe obezbede zavidni položaj u palati dinastije Obrenović.

I tako, proces preraspodele sfera uticaja u vladajućim krugovima Srbije čini se beskonačnim. Samo što se završila rekonstrukcija vlade, već su se razbuktale prestoničke strasti. Sve ovo u perspektivi vodi novim, lokalnim, a potom i republičkim izborima. Ekonomija u državi se nalazi u „poodmakloj fazi raka“ (kako je rekao Vučić), zato tako važno politčko samopotvrđivanje, za nju je aktuelno kao nikada ranije. I na kraju krajeva, kako je oštorumno primetio srbski publicista Nebojša Krstić, „lako je svrgnuti vlastu Beogradu. A vi probajte da svrgnete vlast u Prištini“.

Timur Blohin,