Bogatstvo Rusije će se uveličati zahvaljujući Arktiku

Tema Trećeg foruma „Arktik - teritorija dijaloga“ bila je ekologija i zdravlje žitelja arkitčkog regiona. Kako bi razmotrili ove probleme u Salehard je došlo 375 eksperata i predstavnika nadležnih resora Rusije i drugih država koje povezuje Arktik. Među delegatima foruma bio je predsdnik Finske i Islanda, kao i ruski lider Vladimir Putin.

U svom govoru, on je konstatovao da Arktik, budući bogat prirodnim resursima, danas otvara novu stranicu svoje istorije:

- U arktičkim regionima Rusije vrši se intenzivna potraga za novim izvorima gasa, nafte i drugih mineralnih resursa, grade se novi veliki saobraćajni i energetski objekti, ponovo se rađa Severni morski put. Rad u surovim uslovima Aktika je veoma težak i traži i velika finansijska sredstva, ali i zaista nova tehnološka rešenja. Za nas je jasno da prioritetni, ključni princip za razvoj Arktika mora da bude zaštita prirode i životne sredine.

Pri tome, rad na Arktiku jeste povezan sa povećanim rizicima u vezi sa ekologijom. Vladimir Putin je tokom svog govora na forumu posebno podvukao, da će mogućnost da budu angažovane u ovom pojasu dobiti isključivo one firme, koje mogu da dokažu da poseduju najnoviju i najpouzdaniju tehnologiju. To je neobično važno, obzirom da bi izlivanje nafte u ovom regionu bilo višestruko veći problem, nego na primer u slučaju izlivanja nafte u okolini platforme u Meksičkom zalivu. Prema rečima Aleksandra Pasečnika, tamo su posledice već sanirane i to najvećim delom zahvaljujući samočišćenju vode. Ipak na Arktiku ne bi trebalo očekivati ovakvu mogućnost:

- U arktičkim vodama temperatura je mnogo niža i ukoliko bi došlo do izlivanja nafte, to bi bilo pogubno, zato što bi proces samoprečišćavanja trajao mnogo duže. Za sada nema ozbiljnih rezultata u smislu nekih novih rešenja u oblasti prečišćavanja vode na Arktiku, u slučaju izlivanja nafte. Zato se i traži da kompanije budu vrhunski opremljene i spremne za rad u surovim uslovima.

Međutim, Arktik nije samo rezervoar prirodnih bogatstava. Za Rusiju, ovaj region ima višestruko značenje, govori generalni direktor Instituta energetskih strategija Vitalij Bušuev:

- Prvi aspekt je svakako geopolitički, jer u suštini, ovoj je jedini pouzdani izlaz Rusije na svetsko more i posledično, na sve ostale države preko Severnog morskog puta. Drugo, Akrtik ima vojni značaj, jer se putem arktičke jonosfere i te kako mogu ometati linije veze - što je inače osnovni vojni zadatak. I treće - to je logistički princip, što znači da se putem arkitčkih voda mogu brže transportovati ne samo tuđe, već i sopstvene robe namenjene izvozu.

Razume se, interes prema Arktiku ne ispoljava samo Rusija. Pa čak i ne samo ostalih pet država koje izalaze na vode Arkitka, među kojima su SAD, Kanada, Danska i Norveška. Svoje poglede na Arktik ima i recimo, Kina. Peking radi na formiranju sopstvene flote ledolomaca i stavlja do znanja da je Arktik svetsko, globalno bogatstvo, a ne imovina samo ohih zemalja koje se njime graniče. Neki eksperti u vezi sa ovim pretpostavljaju, da će vremenom borba za arktičke resurse dobijati sve oštriji karakter.

Artem Kobzev,