Sirija započela proces razoružanja - za sada sopstvenim snagama

Vlasti Sirije pristupile su uništavanju svojih rezervi hemijskog oružja. Pod posmatranjem eksperata Organizacije za zabranu hemijskog oružja sirijski vojnici su izbacili iz stroja deo bojevih glava i opreme. Moskva i Vašington su zadovoljni dejstvima DAmaska. Ipak sporna pitanja ostaju.

U opticaj su krenule termičke testere i brusilice. Uz pomoć njih pred očima insepktora Organizacije za zabranu hemijskog oružja vojnici sirijske armije su uništavali bojeve glave raketa i opremu za mešanje hemijskih supstanci. To je jedna od etapa likvidacije arsenala hemijskog oružja, početna i najprostija, komentariše član Društvenog saveta u vojno-industrijskoj komisiji vlade Rusije Mihail Hodarjonok:

- Hemijsko oružje su bojeve komponente opremljene otrovnom supstancom. Prvo se dešava proces odvajanja bojevog dela od nosača. To može da bude i posuda iz koje se raspršuje otrovno srestvo i glava taktičke rakete i artiljerijska granata. Posle odvajanja vrši se rasklapanje i uništavanje otrovne supstance.

Ako sa demontažom opreme i uništavanjem „gvožđa“ mogu da izađu na kraj sami Sirijci, naravno, pod međunarodnom kontrolom, likvidacija otrovnih supstanci je mnogo složenija stvar. Recimo, neustralizovati gas iperit koji po nekim podacima Damask poseduje u količini od skoro 300 tona, moguće je pomoću pokretnih uređaja na teritoriji zemlje. A radi uništavanja supstanci od kojih se proizvodi nervni parališući gas sarin, potrebni su složeni stacionarni kompelski. Besmisleno je prviti ih na teritoriji Sirije – to je predugo, skupo, a nije ni bezbedno. Znači, komponente sarina treba odvoziti van granica zemlje. Ali za sada ni jedna država nije izrazila želju da ih primi kod sebe, ističe glavni urednik lista Arsenal Otadžbine Viktor Murahovski.

- Oko sarina su takve teškoće iz jednog prostog razloga – proces njegove detoksikacije se vrši metodom hemijske reakcije, kao u Rusiji, ili metodom spaljivanja kao u SAD i sada u Libiji. Na teritoriju Rusije po zakonu ne smeju se uvoziti bojeve otrovne supstance. Amerikanci teško da će se ikad složiti da ih uvoze. Zato zemlja gde bi trebalo da se odvezu komponente sarina može da bude samo Libija. Tamo su već takva postrojenja izgrađena i tamo se vrši proces uništavanja hemijskog oružja. Mislim da će SAD nagovoriti Libiju da primi otrovne supstance iz Sirije.

Tehnički je Libija zaista najbolja varijanta. Druga je stvar što je situacija tamo krajnje nestabilna. Lokalne vlasti otvoreno priznaju da ne mogu da garantuju red. A da se hemijsko oružje odvozi pravo u ruke terorističkih grupacija u najmanju ruku je nerazumno.

- Za sada Damask prevozi hemijsko oružje iz raznih tačaka zemlje na centralizovana skladišta. To treba da olakša proces razoružanja. Između ostalog ova dejstva sirijskih vlasti Zapad prihvata sa opreznošću, plašeći se da na taj način vojska može da pokuša da sakrije deo otrovnih supstanci.

U celini sada sve strane priznaju da Damask ispunjava svoje obaveze hemijskog razoružanja. Razgovarajući na marginama samita ATES u Indoneziji, ministar inostranih poslova RF Sergej Lavrov i državni sekretar SAD Džon Keri izrazili su zadovoljstvo takućim procesom i podvukli neophodnost da se označi kraj ratu u Siriji političkim putem. Korak na tom putu treba da bude međunarodna konverencija o mirovnom regulisanju koaj je dobila naziv Ženeva-2. Očekuje se da ona može da bude održana već sredinom novembra. Tačni datum uskoro treba da odredi Generalni sekretar UN Ban Ki Mun i njegov specijalni predstavnik za Siriju Lahdar Brahimi. Ako samo opozicione snage u Siriji ne prirede provokaciju, ako Bašar Asad nastavi da sarađuje u likvidaciji hemijskog arsenala, ako treće zemlje odustanu od namere da se umešaju u konflikt. Između ostalog ovo poslednje „ako“ može da bude ključno. Do sada je bilo mnogo zainteresovanih da finansiraju rat protiv Bašara Asada. A oni koji žele da plate mirovni proces za sada se ne pojavljuju.

Natalija Kovaljenko,