Susreti sa muzikom

Veliki festival Ruskog nacionalnog orkestra održan je u Moskvi po peti put. I kao i ranije na koncerte orkestra pod upravom maestra Mihaila Pletnjova kartu više su tražili već na prilazu Konzervatorijumu i Sali Čajkovski.

Da podsetimo da je Ruski nacionalni orkestar osnovao Mihail Pletnjov 1990. godine. U svojoj skoro 25-godišnjoj istoriji kolektiv je stekao međunarodnu slavu i nesumnjivo priznanje publike i kritičara. 2004. godine Ruski nacionalni orkestar je postao prvi u istoriji ruskih simfonijskih kolektiv akoji je dobio najprestižniju muzičku nagradu Gremi.

Rezimirajući rezultate 2008. godine, najugledniji časopis o muzici u Evropi Gramofon uključio je Ruski nacionalni orkestar među 10 najboljih orkestara sveta. Da li je moguće da tako sviraju obični smrtnici – pisao je list.

Ruski nacionalni orkestar sarađivao je sa vodećim svetskim izvođačima. Među njima je Monserat Kabalje, Plasido Domingo, Hose Kareras, Dmitrij Hvorostovski, Gidon Kremer, Vadim Repin i mnogi drugi. Sa orkestrom su nastupali najbolji dirigenti savremenosti. Jedan od njih, maestro Kent Nagano, ovako je govorio o Ruskom nacionalnom orkestru sa kojim je više puta nastupao:

- Kod Ruskog nacionalnog orkestra osećate vrlo upečatljiv karakter. Svojim sviranjem orkestar vas podseća da je ruska kultura jedna od najvećih u svetu. Da, oni sviraju blistavo, da oni su visoki profesionaci, da, u orkestru ima mnogo odličnih solista, ali iza toga postoji i nešto više: tradicija velike kulture, koja se čuje u njihovom izvođenju.

Onivač, umetnički rukovodilac i dirigent orkestra Mihail Pletnjov jedan je od najupečatljivijih savremenih izvođača koji spaja neobičan talentat pijaniste, kompozitora i dirigenta. Dovitnik Zlatne medalje na 6. Međunarodnom konkursu Čajkovski u klasi klavira pre nego što je napravio svoj orkestar nastupao je sa solo progamom na najboljim scenama sveta. Ali posle pojave Ruskog nacionalnog orkestara Mihail Pletnjov praktično je napustio karijeru pijaniste, posvetivši se dirigovanju.

Program Petog Velikog festivala Ruskog nacionalnog orkestra sadrži mini-ciklus posvećen kompozitoru Aramu Hačaturijanu koji bi ove godine napunio 110 godina.

Veliki predivan svet muzike nezamisliv je be njegovih dela, rekao je za Hačaturijana kompozitor Rodion Ščedrin. Ona su ušla u riznicu svetske umetnosti 20. veka. Ko od nas nije u izvesnom obliku osetio snažno delovanje njegove stvaralačke individualnosti.

Na festivalu u izvođenju Ruskog nacionalnog orkestra čule su se svite iz proslavljenih Hačaturijanovih baleta Fajane i Spartak i svita iz muzke za dramu Ljermontova Bal pod maskama, čiji odlomak je otvorio muzički deo ovog programa.

- Tradicionalno u Velikom festivalu Ruskog nacionalnog orkestra učestvuju zvezde klasične muzike. Ove godine to su francuska pijanistkinja Elen Grimo, čuvena kanadska pevačica Miša Brugtergosman, poznata nemačka violinistkinja Izabel Faust...

Na jednom od koncerata Festivala nastupila je čuvena Kremerata Baltika i njen osnivač, istaknuti violinista Gidon Kremer, koji svira na violini Nikole Amatija iz 1641. godine.

Ruski nacionalni orkestar te večeri predstavio je njegov umetnički rukovodilac i dirigent Mihail Pletnjov.

Dva istaknuta izvođača solirala su u pratnji Kremerate Baltike: Kremer u Bahovoj Umetnosti fuge, Pletnjov u Hajdnovom Koncertu za klavir sa orkestrom.

U drugom delu u izvođenju muzičara čula se poslednja sonata za violimnu i klavir Betovina i la mažornaja sonata Šuberta.

- U pauzi između dva dela kamerne večeri uz učešće Kamerate Baltike mogla je da se kupi knjiga Gidona Kremera Poziv mađioničara koju je pripremio za Festival moskovski izdavač NLO. To je već četvrta knjiga ovog muzičara, diplomca Moskovskog konzervatorijuma, učenika Davida Ojstraha.

Na konferenciji za štampu koja je prethodila Festivalu Ruskog nacionalnog orkestra, Kremera su zamolili da ispriča nešto o svojoj novoj knjizi.

- Teško se sada formulisati sve što je sazrevalo godinama i bilo korigovano u mnogim besanim noćima, rekao je muzičar. Epigraf knjige je prilično kratak i svima poznat: Nije lepo biti poznat. Sada se svuda traže imena koja se prodaju. Količina je važnija od kvaliteta. To je globalna bolest. U knjizi se sastoje razmišljanja na ovu temu i na sve što se tiče muzičkog života što je me pratilo tokom decenija moje muzičke delatnosti.

Ne radi se o tome da budete traženi ili mate uspeh. Ja neobično poštujem Mihaila Pletnjova koji na svakom svom koncertu, na svakoj probi, svaki put kad dotakne klavijaturu ili partituru jednostavno služi muzici. On je izuzetak među mnogim poznatim imenima koja krase sebe muzikom. On sebe posvećuje muzici, kaže Gidon Kremer.

Jelena Soboljeva,