Kriza probudila osobine u EU koje su u njoj bile uspavane otkako je nacizam uništen u Drugom svetskom ratu

Tolerantnost daje ostavku. U Evropi je izbio novi gromoglasan skandal na nacionalnoj osnovi. Švedske vlasti su sastavile spiskove Roma i Finaca koji žive u ovoj zemlji. I premda je ovakva etnička diskriminacija, makar i samo na papiru, proglašena nezakonitom, policija još uvek raspolože podrobnim informacijama o predstavnicima nacionalnih manjina. Zasad nije jasno kakva sudbina se spremala onima koji su dospeli u ove „registre nepouzdanosti“.

Nakon što su vodeći evropski stratezi objavili krah politike multikulturalizma koji pretpostavlja mirnu koegzistenciju predstavnika različitih nacionalnosti i religija, Evropsku uniju je već potresao niz skandala u ovoj sferi. Tako je zbog nereda koje su Romi izazvali u Francuskoj 2010. godine bivši predsednik ove zemlje Nikola Sarkozi najavio zatvaranje 200 romskih kampova i iseljavanje bugarskih i rumunskih nelegalnih migranata. Protiv tako stroge mere nastupili su članovi parlamenta, klir i predstavnici UN, a da ne govorimo o pravobraniteljskim organizacijama kao što je Human Right Watch. Međutim, to nije predstavljalo povod da francuske vlasti kardinalno razmotre svoje planove koji krše fundamentalno pravo evropskih građana nezavisno od nacionalosti, na slobodu boravka u EU. Ovog leta članovi britanskog parlamenta su pozvali na to da se postavi zaštita od migranata. O prevelikom prilivu stranaca govore i ruski činovnici.

I sad se zvono na uzbunu začulo iz naizgled tradicionalno srećne Švedske. U bazi podataka policije nalaze se imena, brojevi ličnih karti, adrese i rodbinske veze građana romske nacionalnosti i Finaca. Većina njih nema i ne može imati kriminalnu prošlost. Na primer, mala deca. Međutim, ona se, ni sama ne znajući za to, nalaze pod nevidljivim budnim okom čuvara reda. Nacionalna netrpeljivost je uvek postojala u Evropi i danas se ponovo „pomalja“, smatra zamenik direktora Instituta za Evropu Mihail Nosov.

- To se uvek vidi u problemima s Romima i migrantima. Dobro je poznato da mnoge nacionalističke partije zasedaju u evropskim parlamentima, a ponekad izbijaju i u prve redove. To je jedan od najsloženijih problema s kojima se sreće ne samo EU, već i ceo svet. A napetost zavisi od načina na koje se ova pitanja rešavaju. Nažalost, zasad ne postoji univerzalni recept.

Švedska policija se uzdržava od komentara, ali obećava da će izvršiti istragu. Član Levičarske partije Švedske Hana Tume je otvoreno izjavila da se njena zemlja suočila s „pravim rasizmom“. Međutim, njen glas je zasad usamljen – organi vlasti i državne institucije, isto kao i čuvari reda, ćute. Predstavnici Finske takođe više vole da ne daju komentare. I ne samo zbog tradicionalne bojazni da će se posvađati s jačim susedom. Ispostavlja se da ova zemlja ima sopstvene spiskove onih kojima je švedski jezik maternji. Posebnu pažnju su zaslužili i Rusi, a naročito žene koje su izdvojene u posebnu grupu. Finske vlasti ih sumnjiče za to da su u svakom trenutku spremne da postanu prostituke. To su zaista špijunske strasti.

Kriza je otkrila ni iz daleka ne najbolje osobine u EU, koje su u njoj bile uspavane otkako je nacizam uništen u Drugom svetskom ratu, ističe rukovodilac Centra za evropska istraživanja IMEMO Aleksej Kuznjecov.

- Vrlo je žalosno videti da zbog prilično sitnih svakodnevnih neslaganja Evropljani ne nalaze ništa bolje nego da traže spoljašnje neprijatelje. Teško je reći koliko će ova tendencija jačati, zasad su to pojedini odjeci. U vezi s tim još uvek gajim određeni optizmizam.

Ipak, sociološke ankete u Evropi sa zaplašujućom periodičnošću pokazuju sve veću zabrinutost građana kontinenta zbog toga što stranaca ima previše. Oni ne znaju da govore na jeziku zemlje u kojoj borave i žive po svojim zasebnim pravilima u zatvorenim zajednicama. Prosto je nemoguće govoriti o integraciji, uvereni su skeptički nastrojeni Evropljani. A i podaci UN nepristrasno svedoče: broj međunarodnih migranata je već znatno veći od 200 miliona ljudi i ovaj proces nema tendenciju pada. To znači da teško da će uskoro oslabiti otpor domaćeg stanovništva Evrope prilivu došljaka u uslovima socijalno-ekonomske nestabilnosti.

Ilija Harlamov,