Da li je EU na rubu raspada?

Eksperti prognoziraju: EU se raspada poput Sovjetskog Saveza. Lider francuskih nacionalista Marin Le Pen je nazvala EU «globalnom anomalijom», koja ne podleže remontu. Kod stanovnika njegovih novih članica povećavaju se nostalgična raspoloženja na socijalističko doba. Šta čeka glavni politički projekat iz druge polovine 20. veka? Eksperti pružaju različite scenarije.

Stanovništvo Evrope, ističe Marin Le Pen, danas «nije u stanju da kontroliše ne samo svoju valutu i ekonomiju, već i kretanja na teritoriji zemalja. Prema njenom mišljenju, nakon što EU prestane da postoji, Evropu čekaju renesansa i prosperitet. Mračne prognoze u vezi sa sudbinom evroprojekta dele ne samo građani EU. U Turskoj, koju je Brisel nedavno pozvao na obnavljanje pregovora o učlanjivanju u EU, naglo se smanjilo interesovanje prema intergraciji. Ranije je tu ideju podržavalo tri četvrtine stanovnika, danas samo petina. Zamenik premijera zemlje Bilent Arinč je izjavio je da je uzrok toga neodgovorno ponašanje evropskih zemalja, koje stalno stvaraju za Tursku nove prepreke i pokušavaju da organizuju saslušanja.

Evroskeptični stavovi se sve više šire u političkim krugovima. To je očita za Evropu tendencija, smatra ekspert Centra situacione analize Sergej Utkin.

- To je igra na osnovu nezadovoljstva birača, koje uvek postoji, tim pre u svetlu ekonomske krize. Što se tiče Turske, davno je formiran stav turskog rukovodstva u vezi sa mogućnošću da pretenduje na ulogu regionalnog lidera. Takav lider ne mora da učestvuje u velikim integracionim procesima. Postoji bojazan i da Turska precenjuje svoje snage.

Eksperti smatraju da pored negativnog i pozitivnog scenarija raspada ili prosperiteta EU postoji i treća varijanta. To je slučaj kada bi se članice EU veoma utilitarno odnosile prema mehanizmima njenog funkcionisanja i imale vajdu u skladu sa sopstvenim predstavama o tome, šta je jedinstvena Evropa.

Za sada EU planira proširenje na račun Albanije, BiH, Islanda, "Kosova", Makedonije, Srbije, Turske i Crne Gore. Inače, protekle godine za učlanjivanje u EU su pretendovale te iste države i kvazidržava Kosovo. Nema povoda da se tvrdi da će se njihov status promeniti u naredno doba. I to, pre svega zbog toga, što zakonodavstvo tih zemalja nije harmonizovano s opšteevropskim normama. Island je nedavno izjavio da namerava da odgodi integraciju. Alarmantna raspoloženja su povod za razmišljanje o modernizaciji EU, - kaže rukovodilac Centra nemačkih istraživanja Instituta Evrope Vladislav Belov.

- Ima problema i na ekonomskom, i na političkom nivou. Međutim, oni su osnova za dalji razvoj, jer svaka krizna situacija vodi kvalitativnom obnavljanju. Za narednih 10 do 15 godina ne vidim globalne uzroke da bi neke članice napustile EU. Što se tiče učlanjivanja novih zemalja, ne bih to preporučio EU. Ionako je to suviše složena konstrukcija.

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej je više puta istakao da u zemljama EU ultradesničari postaju sve popularniji. Upravo u tome on vidi opasnost, jer ovakva situacija ne može a da se ne odrazi na budućim izborima u Evroparlament. Rompej je uveren da će izbori biti veoma teški. Reč nije samo o političkim borbama na personalnom nivou, već o jačanju bloka evroskeptičara, koji iz različitih razloga probaju ruho grobara EU.

Ilija Harlamov,