Evrozonu ugrožavaju novi problemi

Prema podacima MMF, oko 40 odsto španskih kompanija se nalazi na rubu bankrotstva, i to bez obzira na stroge antikrizne mere, koje preduzima vlada, uključujući masovna otpuštanja osoblja. Slična situacija je i u mnogim drugim zemljama evrozone, a mogla bi se i pogoršati, - upozorava MMF.

Objavljeni 16. oktobra referat MMF obuhvatio je najaktuelnije danas prognoze o budućnosti razvoja evrozone. Eksperti su analizirali tok strukturalnih reformi u zemljama evrozone u okviru procesa «budžetske konsolidacije». Glavni zaključci ne ulivaju poseban optimizam.

Prvo, analitičari MMF su konstatovali da je jaz između srži evrozone, koja se sastoji od ekonomski najrazvijenijih zemalja na čelu sa Nemačkom, i problematičnom periferijom, mnogo dublji nego što se čini. Drugo, narednih godina nema ni govora o promeni takve situacije. Tokom nekoliko godina će verovatno uspeti vraćanje problematičnih zemalja dokriznom nivou. I to, samo u slučaju ako te države nastave da realizuju najstrože strukturalne reforme. Pri tome su eksperti MMF faktički priznali da se prema različitim zemljama evrozone primenju različiti zahtevi – za takozvanu perferiju evrozone oni su dvostruko stroži.

Međutim, čak ni stroge mere prema problematičnim zemljama nikako ne pomažu da se situacija ispravi. U svakom slučaju, prema Grčkoj eksperti EU i MMF ponovo govore o neophodnosti opširnog otpisivanja duga – to, sa svoje strane, može da stvori opasni presedan, - istakao je u razgovoru s Glasom Rusije šef analitičkog odelenja ruske investicione kompanije Grandis Kapital Denis Barabanov.

- Nije isključeno da naredne godine problemi mogu da obuhvate i druge zemlje – Španiju i Italiju. I drugim zemljama može da se dopadne takva metodika, jer je moguće a da se ne brinu o smanjenju deficita budžeta, već samo otpišu, a time smanje breme dugova.

EU ima još jedan antikrizni mehanizam, pozvani da pomogne problematičnoj periferiji – Evropski stabilizacioni mehanizam. Međutim, tu nastaje drugi problem – neophodnost bitnog povećanja njegovog prvobitnog obima u iznosu pola triliona evra, jer upravo ta sredstva mogu da odigraju odlučujuću ulogu u savlađivanju krize evrozone, rekao je u razgovoru s Glasom Rusije glavni ekonomista ruske kompanije AFK Sistem Evgenij Nadoršin.

- Upravo njegov resurs će biti uglavnom iskorišćen radi rešenja svih osnovnih problema evrozone, koji se danas aktivno razmatraju. Mislim na spas nekih suverenih država od njihovih dugovskih problema. Osim toga, moguća je rekapitalizacija bankarskog segmenta.

Rešenje evropskih finansijskih problema objektivno otežava još jedna okolnost – tesna zavisnost kontinenta od procesa van njegovih predela. Očiti primer je nestabilnost poslednjih nedelja, povezana s budžetskim nesuglasicama u SAD-ama. Čak i nalaženje kompromisa u Vašingtonu nikako ne obećava dugoočekivanu stabilnost svetskim, a među njima i evropskim tržištima. Dakle, borba protiv finansijske krize u Evropi će biti nastavljena – kao i sama kriza.

Petar Iskenderov,