Ograda - zid - diplomatija

Još nisu utihnule strasti zbog odluke Ankare da sagradi na sirijskoj granici zid visine dva metra, koji bi onemogućio dolazak na njenu teritoriju izbeglica iz Sirije, a već je stiglo novo saopštenje, ovog puta iz Bugarske.

Bugarske vlasti su objavile da nameravaju da sagrade plot dugačak 30 kilometara u planinama Jelhovo na granici s Turskom, takođe radi smanjenja dotoka sirijskih izbeglica. Prema rečima zamenika ministra unutrašnjih poslova Bugarske Vasilija Marinova, to će biti plot od 3 metra visine, a sam projekat će skupo koštati državu.

Bugarski zid je druga prepreka na putu sirijskih izbeglica. Prvi je turski plot. Nedavno je Ankara ponosito izjavljivala o spremnosti da pruži na svojoj teritoriji utočište sirijskoj braći, očito računajući na skoro svrgavanje režima u Damasku. Danas vlasti ne kriju da je tok sirijskih migranata postao za njih ozbiljan problem: na teritoriji zemlje se nalazi skoro pola miliona Sirijaca. Prema rečima premijera Redžepa Tajipa Erdogana, Turska je već potrošila 2 milijarde dolara za njihovo izdržavanje. Preko kanala mežunarodne pomoći, ona je dobila samo 135 mln dolara. Sada šef MSP-a Turske Ahmet Davutoglu izjavljuje da pitanje izbeglica iz Sirije mora da padne na ramena međunarodne zajednice.

Međutim, reč nije samo o izbeglicama. Zajedno sa izbeglicama iz Sirije na teritoriju Turske prodiru i džihadistički ekstremisti. Da se setimo samo dve jake eksplozije u maju u gradu Rejhanliju, usled kojih je poginulo više od 50 ljudi. Nedavno su džihadisti zapretili Ankari terorističkim akcijama u slučaju da zatvori za njih stražarnice u Silvezoglu, provinciji Hataj. Turski mediji saopštavaju da predstavnici džihadističkih oragnizacija obilaze logore izbeglica i vrbuju ekstremiste za svoje odrede. To znači da sirijska destabilizacija već zahvata i teritoriju Turske.

Da li se mogu zaustaviti opasni procesi takozvane «plotovske diplomatije? Prema mišljenju autoritativnih eksperata, teško da je tako. Oni smatraju da postoji samo jedan izlaz: aktiviranje processa mirovne konferencie o Siriji – Ženeve-2. Radi toga će narednih dana zajednički specijalni predstavnik UN i Lige Arapskih država Lahdar Brahimi otputovati na Bliski Istok. Tursku će posetiti njegov zamenik Naser al-Kidva, gde namerava, pored pregovora sa zvaničnim predstavnicima vlasti, da stupi u kontakt i s nekim liderima sirijske opozicije.

Ovo može biti dobra šansa za tursku diplomatiju da se aktivno uključi u ženevski proces, jer ona i dalje podržava određene snage sirijske opozicije. Tim pre što je nedavno jedna od ključnih opozicionih snaga – Sirijski nacionalni savet, u kojem Turska ima uticaj, objavio da namerava da ignoriše Ženevu-2. Istovremeno, učešće Turske u sastavljanje političke karte regulisanja stanja u Siriji, diktiraju i bezbednosni inetersi same zemlje, kao i očuvanje stabilnosti čitavog regiona.

Stanislav Tarasov,