Novi izazovi za diplomatiju EU

Zasedanje Saveta EU na nivou ministara spoljnih poslova u Briselu, održava se svega nekoliko dana nakon obnarodovanja još jednog izveštaja Evropske komisije o daljem širenju organizacije. Izveštaj ostavlja dvojni utisak, kao i spoljno-političke perspektive same EU.

Nije čudno što su rukovodioci EU poslednjih nedelja pratili ne samo političke ili ekonomske procese na svom kontinentu, već i sve ono što se dešavalo u SAD. Ipak, budžetski kompromis u Vašingtonu ne smanjuje odgovornost Evropljana za rešavanje sopstvenih zadataka. Među njima su ne samo borba protiv krize, već i reforma šengenske zone i regulisanje situacije sa ilegalnim imigrantima, rekao je u razgovoru za „Glas Rusije“ rukovodilac Centra evropskih studija RAN Aleksej Kuznjecov:

- Sumnjam da, kako pišu neki novinari, šengen sada proživljava poslednje dane. Ali, da je njegova reforma nezrela, to je činjenica. Više od toga, pozivajući se na to da se u SAD sada dešava ovo ili ono, to je u nekoj meri prepredeno. Zato što ipak postoji višegodišnje iskustvo EU u smislu pravila funkcionisanja antimonopolskog zakona, regulisanja ekonomije, socijalne sfere. Pristupi su kod njih nešto drugačiji.

Važno dostignuće u okvirima dalje realizacije evrointegracija i čak pomeranja procesa na viši nivo mogao bi biti prijem Srbije sa Kosovom. Ipak, dostizanje odgovarajuće saglasnosti je danas malo verovatno, rekao je specijalista za Balkan Instituta slavistike RAN Aleksandar Karasev:

- Radi se o odluci i rešavanju veoma teškog zadatka - Srbija kao država ne priznaje nezavisnost Kosova, i prema tome pokušava na svaki način da prinudi srpsku manjinu, koja živi na teritoriji južne pokrajine, da oni prihvate i priznaju tu nezavisnost.

Ipak, jasno je da su dogovori koji su postignuti u Vašingtonu dali EU predah kako bi se oni samo još intenzivnije pozabavili svojim političkim pitanjima. Evropski indeksi fondova već su dostigli svoj maksimum od juna 2008. godine. A sada je red na političare.