EU u stanju koje liči na Rimsko carstvo iz vremena njegovog raspada i kraha

Lider francuskog Nacionalnog fronta Marin Le Pen namerava da ujedini sve evropske ultradesničare na prolećnim izborima za Evropski parlament.

Nade Marin Le Pen nisu tako neverovatne kao što bi to želeo sadašnji politički establišment Starog sveta. Popularnost evropskih krajnjih desničara raste. Već sad se može govoriti o tome da od marginala postaju birački značajne snage, koje su u stanju da promene kontinentalni politički pejzaž. Po mišljenju rukovodioca Centra za evroatlantska istraživanja i međunarodnu bezbednost Instituta za aktuelne međunarodne probleme Diplomatske akademije MIP RF Tatjane Zvereve,

- Podrška desničara u Evropi raste istovremeno s evroskepticizmom. Jedan od glavnih razloga je porast nezaposlenosti. Evropa se prilagođava globalizaciji. To je bolan i složen proces. Pritom se ispostavilo da evropske institucije nisu potpuno prilagođene rešavanju novih zadataka koji se postavljaju pred njima u vezi s globalizacijom.

Dakle, na ideji jedinstvene i nedeljive Evrope bez granica se pojavljuju pukotine. Međutim, teško da su za to krivi samo globalizacija i njeni derivati u vidu nelegalne migracije i nezaposlenosti. Po mišljenju mnogih stručnjaka, problem je u sistemskoj greški otaca-osnivača Evropske unije koji su pokušali da u jedinstvenu celinu ujedine civilizacije i ekonomije koje se nalaze na različitim etapama svog razvoja, a ponekad idu i u različitim pravcima.

Da bi se pitanje rešilo jednom zauvek desničari predlažu vraćanje nacionalnim državama. U svakom slučaju, Marin Le Pen veruje u to da EU mora propasti. I na proleće na izborima za Evropski parlament namerava da pokaže Briselu da njenu veru deli minimum četvrtina stanovnika Evrope. Tatjana Zvereva smatra:

- Na predstojećim izborima će rezultat desničara zavisiti od niza faktora: od dubine krize u ovoj ili onoj zemlji, od migracionog opterećenja, od toga koliko je u ovoj ili onoj zemlji jaka tradicija tolerantnosti. Sve ovo veoma snažno utiče na nivo popularnosti krajnje desničarskih ideja. Vidimo da je u Grčkoj kao na kvascu porasla stranka „Zlatna zora“. Glavni uzrok su teški uslovi nastali usled dužničke krize. Takođe, desničarska raspoloženja su se naglo pojačala i dovela su na vlast političare u Mađarskoj. A ako je reč o Nemačkoj, tamo se, nasuprot tome, zapaža smanjenje desničarskog elektorata. Ujedno stručnjaci ističu radikalizaciju desničarskih raspoloženja.

S tim da je Evropska unija neizlečivo bolesna slažu se i na jugu i na severu kontinenta. U određenom smislu skretanje Evrope udesno označava povratno kretanje klatna društvenih raspoloženja i kao takvo se može lako objasniti. Međutim, to ne znači da Evropa zapada u fašizam. Rukovodilac centra za francuska istraživanja Instituta za Evropu RAN Jurij Rubinski je uveren:

- Glasanje za krajnje desničare nije obavezno glasanje za fašiste. Birači im daju glasove u znak protesta pošto su nezadovoljni i ne vide alternativu. Međutim, teško da će ultradesničari zameniti desničare. U Nemačkoj 30-ih godina se to desilo. U današnjoj Evropi to nije moguće.

Ujedno, možemo videti očigledno skretanje od neoliberalne trijade (politička korektnost, tolerantnost i multikulturalizam) ka idejama nacionalnog identiteta i suvereniteta. Ovaj pokret tek počinje da se ubrzava. Pored svega ostalog, prinuđen je da prevladava kolosalnu inerciju prethodnih decenija. Međutim, mnogi stručnjaci smatraju da Evropa konačno silazi s one trajektorije kojom se kretala od kraja 60-ih godina prošlog veka.

Najverovatnije je da je „skretanje udesno“ Evrope neizbežno u ovoj istorijskoj etapi. To je svojevrsni odbrambeni socijalni mehanizam koji se pokrenuo kad je kratkovida politika Brisela dovela Evropu u stanje koje liči na Rimsko carstvo iz vremena njegovog raspada i kraha.

Sergej Duz,