Ministar Tatjana Valovaja: ne bavimo se vrbovanjem novih članica

Teška ruka Rusije se pruža prema susedima. U članku pod takvim ugnjetavajućim nazivom Nju-Jork Tajms, govoreći o zabrani uvoza u Rusiju moldavskih vina, ističe: To zaplašivanje, koje Kremlj negira, usmereno je ne samo protiv Moldavije.

Uoči konferencije, koja mora da se održi idućeg meseca, a na kojoj EU planira da postigne napredak u sferi političkih i trgovinskih sporazuma s nekim postsovjetskim državama, Rusija direktno stavi na znanje svojim malim susedima, da je za njih bolje da se priključe Carinskom savezu Rusije sa Belorusijom i Kazahstanom.

Prema mišljenju američkog izdanja, o presingu Rusije svedoče zabrana uvoza ukrajinskih i litvanskih proizvoda, kao i «kapitulacija» Jermenije, koja se u septembru, posle posete predsednika Serža Sargsjana Moskvi priključila Carinskom savezu.

Ne bavimo se vrbovanjem novih članica, - u ekskluzivnom intervjuu Glasu Rusije je odlučno izjavila učesnica završenog nedavno u Veroni Drugog Evroazijskog Foruma Inovacije i međunarodna integracija, član Kolegije (u rangu ministra) za osnovne pravce integracije i makroekonomiju Evroazijske ekonomske komisije Tatjana Valovaja. Prema mišljenju Valovaje, integracija unutrašnjih tržišta je veoma važna, jer postoji bitna razlika između tržišta, recimo, Belorusije od 15 miliona ljudi i unutrašnjim tržištem Carinskog saveza i Evroazijskog ekonomskog saveza – 170 miliona ljudi.

- To je, ističe ministar Tatjana Valovaja, već drugo tržište. Nedavno je Jermenija donela odluku da postane članica Carinskog saveza čisto na bazi ekonomskih računica. Niko Jermeniju nije agitovao, inače se ne bavimo vrbovanjem novih članica. Naprotiv, veoma se mirno prema tome odnosimo. Oni su videli korist. Oni su svesni da Jermenija, čije tržište na bazi 3 miliona ljudi, nije privlačno za međunarodne investitore, koji bi mogli da dođu u Jermeniju. To je stabilna država, koja se nalazi ne u najstabilnijem regionu. Međutim, ako Jermenija postaje učesnica tržišta od 170 miliona ljudi, svakako, tuda bi mogli da dođu investitori, koje privlači visoki kvalitet radne snage, postojanje veoma razrađene tržišne infrastrukture.

Jermenija, nastavlja Tatjana Valovaja, prema rejtinizima je viša od država Carinskog saveza, Svetske banke i tako dalje. Zadatak integracije je u tome što države stvaraju zajedno neko unutrašnje tržište i zajedno ga osvajaju. Možemo da ocenimo ono, što se već dešava poslednjih godina, integracija je pružila dopunski priraštaj u tempu ekonomskog rasta. Naša unutrašnja trgovina raste brže nego spoljna trgovina. Posebno je dobro, što brže raste unutargranska trgovina. U vezi sa time raste stepen proizvodne kooperacije, specijalizacije.

- Zato ja, zaključuje Valovaja, pošteno govoreći, smatram da taj proces integracije nema alternativu. Primorani smo da u njemu učestvujemo. Za nas, države Evroazijskog prostora je izbor jednostavan. Ili stvaramo sopstveno udruženje i stvaramo za sebe potrebna nam pravila, ili ulazimo na pravima sekundarnog dela u druga integraciona udruženja, čak i ako nam se ne dopadaju njihova pravila. Zato i Rusija, i Belorusija, i Kazahstan, a sada i Kirgizija i Jermenija žele da stvore novo udruženje za sebe sa svojim pravilima radi toga da bi koristili efikasnost integracije.

Slušali ste ekskluzivni intervju učesnice završenog nedavno u Veroni Drugog Evroazijskog Foruma Inovacije i međunarodna integracija, člana Kolegije (u rangu ministra) za osnovne pravce integracije i makroekonomiju Evroazijske ekonomske komisije Tatjane Valovaje.

Aleksandar Prohorov,