Sumnjive prednosti škriljnog gasa

O problemima proizvodnje škriljnog gasa u intervjuu „Glasu Rusije“ govorio je Girt de Kok, saradnik po pitanjima politike Evropskog programa za hranu i vodu Europe Watch, koji se bavi problematikom klimatskih i ekoloških posledicama na zdravlje, koje prouzrokuju netradicionalni postupci dobijanja energenata.

Na koji način mogu da utiču na prirodnu okolinu projekti proizvodnje škriljnog gasa, koji se trenutno planiraju u Ukrajini?

- Potpuno delimo opaske istočnoevropskih zemalja u vezi energetske bezbednosti u kontekstu zavisnosti od jedinog isporučioca gasa, - Rusije. Ali nismo sigurni da će škriljni gas isključiti opaske u vezi bezbednosti. Pre svega moramo se odreći od načina vađenja energenata, da bi se zaštitili od promena klime. Da li će proizvodnja škriljnog gasa biti korak prema daljem korišćenju vađenja energenata? Ukoliko je odgovor potvrdan, - to nije rešenje problema. Jer je potrebno napraviti veliki broj bušotina, da bi se došlo do slojeva škriljnog gasa. I veoma je značajno sledeće. Kumulativni negativni efekat industrijskih bušotina: kao propratni efekat imaćemo zagađenu vodu, i uvek postoji mogućnost njenog isticanja u prirodnu sredinu, zatim emisija ugljen-dioksida, koja prati proizvodnju. Ovi faktori nas zabrinjavaju već u današnje vreme.

Da li biste nešto detaljnije ispričali o tehnologiji frekinga (hidrauličkog razbijanja naslaga)? To je dovoljno komplikovano i opasno, zar ne?

- Prilikom uobičajenog dobijanja gasa, pravi se jedna bušotina, postoji prirodan rezervoar pod pritiskom, i gas automatski dospeva u cev bušotine. Postupak prilikom dobijanja škriljnog gasa je drugačiji. Osim vertikalnih, potrebne su i horizontalne bušotine u škriljnim slojevima, slojevima velike gustine i veoma male poroznosti. Pritom je potrebno ispumpati veliku količinu vode, oko 20 miliona litara za svaku bušotinu, pod veoma velikim pritiskom. U ovom postupku koriste se različite hemijske materije, tako se u SAD koristi dizel kao dodatak, da bi se obezbedilo probijanje kamena i otvorio put za gas. To je veoma težak i skup postupak. Ako neko kaže, da će škriljni gas smanjiti cenu gasa, - znači da nije dovoljno informisan. Problem je u tome, što tehnologija frekinga zahteva veoma velika ulaganja. To je veliki problem. Što se tiče povraćaja sredstava, situacija nije ni blizu klasične proizvodnje gasa. Mi se zalažemo za to, da Evropa ne teba da sledi primer SAD sa škriljnim gasom ili da se pouzda na ruski gas. Mi zaista treba da iskoristimo obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost.

Koja struktura radnika je potrebna za ove tehnologije?

- Prva faza proizvodnje škriljnog gasa zahteva velike investicije u energetske radove. To nije previše isplativo sa aspekta otvaranja novih radnih mesta. Osim toga lokalno stanovništvo ne dobija nikakve koristi od ove razrade nalazišta. Potrebni su visokokvalifikovani radnici, to je posao koji je vezan sa visokim rizikom: koriste se hemijske materije. Tako da se ne može uzeti svaki nezaposlen sa biroa i da mu se da posao na bušotini.

Da li to može izazvati proteste u Ukrajini, slično tome što se dešavalo u Kanadi?

- To zavisi od prednosti, koje mogu dobiti lokalni stanovnici. Sa aspekta radnih mesta – prednosti je veoma malo. To jedino prouzrokuje niz socijalnih problema, zatim veću opterećenost puteva itd. U celini smatram da su prednosti veoma sumnjive, i biće dovoljno teško postići, da se lokalni stanovnici „upecaju“ samo na ideju.