Nemačka nije svemoguća

U srcu Evrope trenutno se formira novi lanac izgradnje vrednosti u čijem centru je Nemačka. Nemačke kompanije postepeno prenose svoju proizvodnju u Češku, Mađarsku, Poljsku i Slovačku i postaju garant blagostanja tih zemalja. Ipak ovakve tendencije imaju i svoju drugu stranu.

Kao što se vidi iz situacionog modela koji su razradili eksperti MMF, u periodu od 1996. do 2011. godine bitno je skočio udeo izvoza u unutrašnjem bruto proizvodu Nemačke i zemalja Centralne i Istočne Evrope. To svedoči o većoj otvorenosti samog centralnoevropskog regiona. Istovremeno vidi se ozbiljni rast obima neposredne trgovine Nemačke sa zemaljama Centralne i Istočne Evrope. Realne koristi od uzajamne integracije Zapadne i Istočne Evrope za Glas Rusije potvrdio je šef katedre za evropske integracije MGIMO MIP Rusije Nikolaj Kavešnjikov.

- Da, naravno, u takozvanim starim zemljama EU pojavljuju se određeni problemi. Pri tome neke zapodnoevrospke kompanije prelaze u istočnoevropski region, prenoseći tamo svoju proizvodnju. Ali negativan uticaj tih procesa nije tako velik, kao one koristi koje je na kraju dobila ekonomija Evrope od ujedinjenja.

Ipak velika ekonomska veza Nemačke i Istočne Evrope preti ozbiljnim rizicima – podvlači MMF, upozoravajući na opasnost od takozvanog „šoka potražnje“. To je smanjenje potražnje za investicionom robom i robom široke potrošnje u istoj toj Nemačkoj makar za 1%. Situacioni modeli eksperata MMF dokazuju da bi u slučaju ovakvog šoka upravo Nemačka i države Centralne i Istočne Evrope postradale mnogo više nego ostale zemlje sveta. Između ostalog zbog ekonomske vezanosti regiona Centralne i Istočne Evrope za nemačko tržište.

Glavni zaključak eksperata MMF je u celini uznemiravajući. Nemačka zaista igra ulogu stabilizatora evropske ekonomije. Ipak istovremeno svaki šok od pada potražnje nanet njoj i njenim spoljnotrgovinskim partnerima mnogo je jači udarac nego po drugim regionima iste te Evrope. Između ostalog nemački državni dug odmah će skočiti najmanje za 30% unutrašnjeg bruto proizvoda, skočiće cena njenih nartija od vrednosti i dalje će sve krenuti u skladu sa klasičnim scenarijem dužničke krize. Samo može da ne ostane nikog ko će da spasava Nemačku i njene istočnoevropske partnere od dužničke krize.

Realno sredstvo za sprečavanje sličnog razvoja događaja moglo bi da bude sprovođenje odmerenijeg kursa od strane zemalja Centralne i Istočne Evrope, koji podrazumeva između ostalog prakticionističke mere, kako to čini u poslednje vreme na primer vlada Mađarske. Ipak slični prilaz zahteva od vlada određenu hrabrost, primetio je u razgovoru za Glas Rusije direktor ruskog Instituta za globalizaciju i socijalne pokrete Boris Kagarlicki:

- Na današnji dan problem se sastoji u tome što vlade odbijaju da priznaju protekcionizam kao neophodan i ispravan kurs. Pri tome nikakav drugi kurs one ne mogu da vode. Na kraju svi vode protekcionističku politiku, kako se kaže, ispod žita. Ali pri tome svi vole da u tome uhvate drugog.

Komentarišući zaključke MMF, eksperti ruske agencije za poslovne nekretnine Finmarket izvode jednoznačni zaključak: ekonomija Nemačke u velćoj meri je podležna kolebanjima svetske ekonomije nego mnoge njene kolege iz EU. A to je još jedan povod da se nad time zamisle njeni partneri iz Istočne Evrope koji računaju na Berlin kako ekonomski, tako i politički.

Petar Iskenderov,